PowerPlay Magazine

Велики снови малих хокејашких клубова

Замисли да једног дана твој хокејашки тим, постане најбоља екипа на ППМ-у? Тежак задатак и за замислити... 

Сви смо једном почињали ову игру и сваки менаџер је имао исти сан. Бити шампион! Колико је менаџера који су успели да досањају тај сан? Мало... нисам бројао, али верујем да могу стати на прсте две шаке. Ал, опет и поред тога што је мали број менаџера успео и даље се у ППМ заједници Србије игра хокеј. И снови трају... Још има менаџера који сањају, као и оних који су тек почели да сањају. 

А све почиње када кликнеш са мишем на плаво поље и постанеш менаџер хокејашког клуба. Добијеш тада и тежак задатак да изабереш име клуба и име арене, јер клуб је до твог доласка био "угашен". Трибине зарасле и запуштене, ледена плоча изгубила свој сјај. Играчи које затекнеш у клубу распуштени. Почели су да се бави неким додатним занимањима, јер су схватили да ће им проћи каријера чекајући на неког новог менаџера. Све у свему ни мало светла ситуација. 

А онда си се ти појавио! Право ниоткуд, обавио разговор са власницима клуба и добио посао менаџера!

Шта сад радити, одакле кренути? Ништа није на свом месту, тотална лудница. Уђеш у списак играча, а њихов потенцијал, па благо је рећи више него скроман. А како и да буде добар. Неколико њих је више времена проводило испред задруге, него на леду. Неки су се бацили на књигу, наставили студије, неки су почели да раде као поштари, таксисти, возачи санитета или постали војници по уговору. Свуда их има, осим на тренингу. 

И тако првих десетак дана крпиш састав са таквим играчима. Бољих немаш, тек 11 дан можеш да их ангажујеш. Нешто мало кеша си добио од власника, потписао неке скромне спонзорске уговоре, па гледаш где ћеш новац да инвестираш пре. Мало по мало улажеш у трибине, па помало у сектор људских ресурса, па мало у тренинг објекте. Шта ћеш, полако и стрпљиво. Не залећеш се. Гледаш где су други... далеко од тебе. Чини ти се стотину светлосних година. Ко зна када и дали ћеш их икада стићи. Ал добро, бар имаш неке снове. То можеш, дозвољено је, можеш да сањаш. 

Тако сам и ја почео. Дао сам тиму звучно име Преторијанска гарда! И кренуо сам са својим сновима. За сада су они још скромни, али постоје. Пословица каже да "и пут око света почиње првим кораком". Направио сам га. 

Полако сам у у клуб доворио младе играче од 15 година, које је пре мене неко солидно истренирао. Солидно у односу на моје бамбусе које сам затекао. Како сам једног по једног доводио, тако сам се једном по једном и захваљивао на сарадњи. Транзиција клуба још није готова, али неколико мањих трансфера је направљено. Не исплати се доводити скупе играче, јер још си "мали" за велика дела. Играчи који су дошли су скромног УВ, али добро распоређеног, а што је најважније јефтини су и имају мале финансијске издатке. Новац је потребан за објекте, а ови играчи што су стигли су ту само да направе разлику имеђу мог тима и бот тимова. Чисто да осигураш бодове. Наравно нисам пропустио прилику да на тржишту погледам и српске играче. Довео сам двојицу. Опет гледаш да су правилно тренирани, али и да нису скупи. Мораш тако, ако нећеш да се "угасиш" после једне- две сезоне. Мораш да сањаш по мало. 

А и за то мало треба ти кеш! А кеш који долази у касу сваке среде је скроман. Шта ћеш, принуђен си да заказујеш и играш пријатељске утакмице са богатим клубовима, који имају већу Арену, А они не праштају, пуне те као паприку. Ти ћутиш, шта ћеш, бар делите кеш од пријатељске утакмице пола - пола. Требају ти паре. Нема другог начина да их зарадиш. 

И тако, ћутиш, ал полако се и градиш, па је Арена нарасла до 1.600 места. Пази, почео си са 400 места! И она носи звучно име Преторија, а има и своју препознатљиву позадину на леду. Мора мало да се улаже и у маркетинг. Воли то сваки навијач, али и менаџер. Полако се и Објекти око Арене подижу. Тренинг центар, Људски ресурси и економска служба, као и Академија спорта, већ расту на шести спрат. Није још велико, али тек је 42 дан клуба. Примети се мали напредак. 

Лига је онако, као створена за почетника. Клуб игра у II-2 и бори се са аждајама! Са клубовима чији су менаџери овде већ више од 1000, 2000, 3000 дана. Мислим на Sloga z, па на GROZD H, на Batice, на велики Империјал са преко 4000 дана искуства, а ту је и Građevinac и још једни ветерани opančari. Свака им част! У лиги је поред осталих и менаџер Serbian Wolfsa који је селектор Хокејашке репрезентације Србије до 18 година - ZIVKO93. Дакле лига је скроз за респект и таквим менаџерима и екипама не сме да се прети никако! 

Међутим у лиги има и неколико бот тимова, али и неколико почетника, односно екипа са којима може да се игра и да се надаш неком боду. Реалност је да се на крају регуларног дела заврши на средини табеле између 9 и 16 места, а сан је доћи до плеј офа. И тај сан после 9 одиграних кола траје! Јесте, почетак је и промениће се то до краја, али као што сам написао на почетку, у Арени Преторије још будни сањају и надају се, поготово када баце поглед на табелу и виде име свог клуба на 7. месту. Остварили су 7 победа  (од тога три са активним клубовима) за ово мало времена, Томе се мало ко надао и очекивао. Ал неко је веровао у ту причу... и неко још верује у снове, а ко у снове верује снови му се можда и остваре... 

пс. текст је написан у шаљивом тону, добронамерно и служи да позитивно орасположи оне менаџере који га прочитају до краја. Ако буду имали толико стрпљења. Велики поздрав за све који су дошли до краја!