PowerPlay Magazine

 Иако сезона 35 увелико траје, ми се морамо још једном осврнути на сезону 34. Зашто? Зато што је менаџер spak са својом екипом FC Mutna Voda, после много сезона донео један трофеј са међународне сцене у Србију. Некада су наши клубови освајали лигу шампиона, куп купова, међусобно се састајали у финалу, али то је прошло време. Првенствено због мањег броја клубова и лига, уговори су нам мањи , па губимо корак са највећим силама ППМ-а. Упркос свему томе, мудрим вођењем свог тима, сезонама у назад spak је створио тим који је конкурентан на међународној сцени. Освојен је супер лига куп. Неко ће рећи да то није довољно атрактивно и конкурентно такмичење, али сваком ко тако мисли ја ћу рећи: изволи мајсторе, па освоји! Ја ћу вам овде приказати извештај са финалног меча, а онда реч дајемо великом шампиону.

Финале

Поз	Датум	Тим 1		Поз	Тим 2	Резултат
3	16.09.2020	FC Mutna Voda (I.1)	vs	13	FK Meruna (I.1)	3:0

    1. Честитке на великом успеху. Какав је осећај  освојити међународно такмичење?

 Поздрав за све читаоце. Осећај је сјајан, уосталим као и сваки пут када освојите нешто. А у овом случају је можда за нијансу слађе, јер ми је ово ипак први међународни трофеј. Јесте да је ово најслабије међународно такмичење, али итекако се треба помучити и све треба да се поклопи да би се дошло до њега, посебно што у овом такмичењу нема реванша него се игра само по једна утакмица.

    2.  У ком тренутку си помислио да можеш до краја?

 Можда ћу звучати препотентно, али од самог старта такмичења сам знао да имам тим за освајање истог. Био сам трећи носилац (или како се то каже) по УТР, али сам видео да два тима испред мене имају нешто слабије тимове од мог, тако да и евентуално полуфинали и финале на страни сам могао да добијем.
Пут се додатно олакшао када су управо та два тима испред мене испала веома рано, један у четвртом, један у петом колу, тако да ми је од осмине финала, пут био чист, но требало је добити и те преостале мечеве на домаћем терене.
То, се и десило, није дошло до неких изненађења и 2:0 у осмини финала, 3:1 у четврт финалу, нажалост морао сам избацити једног нашег представника, екипу Момци из Паланке, затим у полуфиналу 1:0, и финале доста лаганих 3:0, противник је играо веома високо ја са високом важношћу. Тако да уз укупну гол разлику 25:1, деловало је то доста лагано и рутински, али наравно није било баш тако, управо јер сам играо на више фронтова и свуда сам желео успех, па је требало енергију некако избалансирати.

   3. С обзиром да си освојио и домаћи куп, а био и у врху наше лиге, како си успевао одржиш енергију играчима?

 Нећу да се понављам, мислим да сам о тој енергији причао и пре око 3 године тј. десетак ПМ сезона када сам био интервјуисан као освајач трипл круне. Од тада нисам нешто мењао тактику, а то је дуга клупа, тј. два готово подједнако јака тима како би имао енергије за више фронтова. Ко жели, а посебно нови, могу да прочитају и тај интервју и можда добију неки савет и идеју из тих одговора. Ево линка тог интервијуа https://ppm.powerplaymanager.com/sr/pp-magazine-article.html?data=sr-16793-article
Наравно, требало је да се и у домаћем купу поклопе коцкице, што се и десило испадањем прва два носиоца (и у купу сам био трећи на листи УТРа) и онда ми је пут био олакшан.

   4. Ове сезоне си већ поново освојио куп. Докле можеш у Европи и нашој лиги?

 Ове сезоне сам први носилац код нас, тако да сам у купу увек имао предност домаћег терена, што сам очито максимално искористио и дошао до трофеја.
У Европи сам лагано прошао групу, као и прво коло. Међутим осмина финала ће бити чупава. Управо због уштеде енергије јер сам играо куп до завршнице и због жеље да се борим до краја за титулу и у нашој лиги, ризиковао сам и ставио сам нормалну важност на гостовању, противник је играо са високом и добио ме 1:0. Није крај, имам реванш на домаћем терену, имам и нешто квалитетнији тим, са повећаном важношћу, оптимиста сам и надам се пролазу даље. А докле то даље може бити, надам се све до финала, јер по квалитету тима мислим да имам други тим по јачини у овом такмичењу од преосталих учесника. Где пројектујем да ће играти украјински представник екипа FC BERISLAV, који има најјачи тим у овом такмичењу и штеди енергију на другим фронтовима, тако да мислим да им је КПК фокус. Али ако дођем до тог жељеног финала, све је могуће, свакако ћу дати све од себе да освојим и тај трофеј. С обзиром да имам једно 3. место у КПК још из сезоне 14., лепо би било да направим коначно један или два корака више од тога.
Што се тиче домаћег шампионата, борићу се до самог краја за титулу. Оне најтеже утакмице су иза мене, тако да видећемо шта ће тренутни првопласирани да уради и хоће ли и колико бодова просути до краја. Иза њега је серија тешких мечева где сам у последњих 5 кола успео да предност од 9 бодова смањим на 2. На мени је да се надам да ће у последњих 12 кола FK LORIS, екипа домаћина овог интервјуа, изгубити више од мене бодова и да ћу се ја на крају радовати. FK-Crvena Zvezda, такође није изгубила шансе за титулу и никад их не треба отписивати.

   5. Имаш ли неке дугорочне планове са тимом или идеш сезону по сезону?

 Да, увек дугорочно размишљам. Овај тим и јесте пројектован за велика дела. Када сам радио смену генерације негде од 27ме до 30те сезоне, када сам распродао тада цео тим који је од 23ће до 26те сезоне освојио 4 титуле за редом и доминирао и кренуо са клинцима. Тада сам и поставио циљ да зенит овог новог тима, ове нове генерације буду и међународни успеси. Ево они су сада стасали и праве ове резлтате. Најбоље од свега када видите мој тим јесто што рецимо првих 8 играча који имају преко 2900 УВ, још увек им дужина каријере није 0/6, што значи да ће још додатно напредовати док не крену оцене лагано да им падају, а кроз две три сезоне ће прикупити још додатног искуства и надам се тада бити озбиљан учесник лиге шампиона са амбицијама за освајање тог такмичења.

   6. На крају порука нашим менаџерима за крај и евентуално нешто што си желео да кажеш, а нисам те питао.

 Немам сада неки специјални савет, осим да прочитају онај мој прошли интервју, где могу наћи по мени неки корисне савете.
Рецимо само да не одустају, него да имају стрпљења да лагано граде тим и резлтате, не може ништа преко ноћи. Ево после 35 сезона планског рада на мом тиму ја сам дошао до тога да ми је УТР тренутно 6. на свету, а снага тима у топ 20 вероватно.
Овде се некако све дешава у циклусима. Имали смо на почетку тимове који се доминирали не само у Србији него и на Међународним плану, сетите се само тимова Краљевине Србије, ФК Србије, које имају неколико титула у лиги шампиона, у сезони 11. су играли у финалу једни против других, тим Меан Мацхине је исте те сезоне освојио КПК, имали смо и Мацхва Раббит који је тада био моћан.
После су на сцену ступили код нас ФК-Црвена Звезда, Бонјито, ФК Лорис који је увек ту, па и мој тим где сам стрпљиво 4 сезоне завршавао као трећи, да би после тога 4 сезоне био првак државе. Па сам имао ту смену генерација и сада се полако враћам, последње три сезоне сам четврти, пре тога једна изненађујућа титула. Сада је ту ФК Лорис којем као и мени водећи играчи још увек напредују, уз још пар тимова са потенцијалом, док рецимо ФК-Црвена Звезда и Бонјито морају да врше смену генерација.
Тако да, не одустајте, градите тим на дуже стазе и доће до успеха, због ових циклуса о којима сам писао горе, не може један или неколико тимова нон стоп да буду најбољи, ви направите стратегију када ће ваш тим да дође у зенит и бори се за трофеје.
Затим позовите нове манагере да нам се придруже. Ем што је то добро за све нас и игри, ем за репрезентацију, ем треба нам свеже крви, ево ја сам се ове године и оженио и добио сина у РЛ, ал ППМ не пролази, можда буде међу тим новим менаџерима још ликова који ће одрастати уз ППМ :Д

Поздрав и све најбоље!

      Захваљујемо се Спаку на исцрпним одговорима. Очигледно је подједнако добар саговорник, као што је и менаџер. Њему и свима вама који ово читате све најбоље у новој години и много успеха како у животу, тако и на ППМ.