Тэма: Национална селекција и играчи репрезентације

Бодови путују за Србију. Прилично уједначен меч у дворани Рубен Волковски у Мар де Плати, али само резултатски. Аргентинци су нас надиграли у већини основних кошаркашких параметара, више скокова у нападу, више додавања, више украдених лопти, дупло мање изгубљених (9 спрам 18). Имали су и чак 13 више шутева из игре (73:60), али то није вредело против шутерски расположене екипе Србије, која је до победе дошла пре свега бољим процентима из игре, поготово за 3 поена.

Већи део меча смо нападали њихове четворке и то се показало као пун погодак. Петаковић и Динић су збирно постигли 31 поен (18+13), Шкорић се зауставио на 12, Тасић на 11 а кошгетерски је најрасположенији био Марјановић са 19 поена.

Победа која се може испоставити веома важном. Следи нам пауза у квалификацијама, а онда гостовање САД-у, где победом и дефинитивно решавамо одлазак на светско првенство, док смо уз пораз и даље у игри са изгледним шансама.

Пораз у Форт Лодердејлу који пуно боли, али који не мора пуно да науди екипи у намери одласка на светско првенство. Боли због начина на који се догодио. Представници САД-а су већи део меча имали пристојну предност, од 4 до 10 разлике, а ми смо успели у 2 наврата да дођемо до изједначења.

Када смо на 2:40 до краја меча везали две тројке и дошли до предности од 4 поена, све је говорило да ћемо однети бодове, али смо дозволили серију 7:0 и на крају изгубили 1 поеном разлике.

Као што и резултат говори, меч је био уједначен поо скоро свим параметрима, а у нашој екипи су се више од других истакли Петаковић и Марјановић са 18, односно 17 поена, Коштица је био једини још двоцифрен са 10, а Вишњић је забележио чак 15 скокова.

Предстоји нам данас меч у Нишу против Венецуеле која је пре два кола у овом саставу добрано намучила сјајну екипу Словачке. Најбољи српски играчи ће данашњи меч посматрати са трибина, а на терен ће истрчати истоветна постава која је у прошлом одмеравању снага забележила тријумф у Каракасу.

Оно што нам је фортуна узела у мечевима против Словаче и Сад-а, где смо забележили пораза са укупном кош разликом -3, то нам је на неки начин враћено против Венецуеле. Очајна партија наше екипе, до душе, опет није играо нико од најбољих играча већ искључиво резервисти, а до победе смо дошли бацањима Божилова 20-ак секунди пре краја. Божилов је био и најефикаснији са 13 поена, а једини преостали двоцифрени је био Раденковић са 10 поена, док вреди поменути и Мићановића са 9 поена и 6 скокова за мање од 15 минута.

Предстоји меч у Хандлови у коме ћемо наступити у најјачем саставу против изузетне екипе Словачке.

Сензација у Хандлови. Пред пуним трибинама темпераментних домаћих навијача, екипа Србије је савладала једну од најјачих светских селекција, 70:73. У изузетно важној победи и изједначеном мечу до победе су нас водили Пунишић са 13, Марјановић и Вишњић са по 11 поена. Вишњић се додао и 10 скокова, А Петаковић је имао 9+6.

И коначно крај квалификација. У мечу бити или не бити, у Нишу, против неугодне Аргентине, победа од 17 разлике против, мора се рећи, зачуђујуће индолентих Гаучоса. Може се рећи да је пресудио број изгубљених лопти, 8 спрам 22, а најистакнутији у нашем тиму је био Петаковић са 20 поена, док су Кемиш, Динић и Пунишић додали 14, 13, односно 11 поена. Отпор Аргентинаца је срушен тек у последњој четвртини након 30 минута егала.
А оно што је најважније од свега и што је био императив, мада није било лако остварити због јако неугодне групе са само једним аутсајдером, Венецуелом, то је да је одлазак на светско првенство обезбеђен и то са првог места у групи. Учинак 6-2 са оваквим противницима је заиста вредан пажње, поготово ако се узме у обзир то да смо поразе доживели са 1 и 2 поена разлике. На светско првенство из наше групе неће отићи неко из тројке САД, Аргентина, Словачка, а све три екипе су заиста респектабилне и у последњих неколико сезона редовни учесници највеће смотре кошаркаша.
Наравно, оно право тек предстоји. Екипа је уиграна, помоћник ради сјајан посао у анализи противника и на светско првенство одлазимо набријани да достојно репрезентујемо српску кошарку. Оно што је јако важно, то је и да смо ове сезоне лансирали неке младе играче који ће у будућности носити државни тим. Минуте су ове сезоне, и то не мали број минута, добили Мићановић, Перишић, Спасић, Драгићевић, Пекић...
У селекцију је од пре неколико дана укључен и Владимир Николић из екипе КК 300. Добили смо податке о каријерама чланова екипе КК 300 који су били пресудни у одлуци да баш Николићеву каријеру покушамо да спасимо, на чему посебно захваљујем власнику екипе ГГаково.
А оно што је мени невероватно, то је да смо форсирали неке нове тактике са намером да им повећамо уиграност и сада, после скоро целе сезоне, те тактике су и даље на 0 посто. ја не знам о чему се ради, за мене је то фрапантно јер у млађим категоријама није тако, кроз пар сезона смо успели да по 2 тактике доведемо на озбиљну уиграност.

Данас је у Техерану одржан жреб за предстојеће светско првенство. оно што се може закључити на први поглед је то да нам предстоји жестока борба и, надамо се, пуно добрих мечева.
Добили смо моћне Кинезе против којих се не може очекивати Бог зна шта, као и западне комшије и Талијане против којих ће се водити грчевита борба за бодове. У групи са нама су и Швајцарци и наши историјски пријатељи Бвлгари, од којих смо на папиру јачи и можемо очекивати бодове.
Предстоје још два припремна меча, водећи играчи неће пуно играти јер ће пунити батерије за одлазак на првенство.

На тржишту је завршио један од највећих талената наше репрезентације, Никола Мићановић. Тим из литванске друге лиге је активирао клаузулу од 500 милиона. Све би то било у реду да тај тим нема тренинг центар нивоа 7, притом ће ускоро остати без тренера, објекти лоши, хала такође. Ако неко од тимова из наше земље има пара нека размисли о куповини Мићановића, заиста би било јако лоше да нам пропадне такав таленат.

Отварање првенства уз лошу игру али победа је забележена. Савладани су Бугари, наши вишевековни и искрени пријатељи. Већим делом неизвестан меч у коме смо покушали да их решимо преко центара и четворки, најчешће игром у рекету, што смо на крају и успели. Бугари су, са друге стране, практиковали брзе нападе с леђа, специјалитет њихове кухиње, по коме су надалеко познати. Решили смо их тек у последњој четвртини када су спустили залагање из само њима знаних разлога.
Све у свему, нама јако важна победа која може да значи и пролаз даље ако данас добијемо Швајцарце против којих смо фаворити, а минути ће бити мало другачије распоређени у односу на досадашње важне мечеве.
Против Бугара су се истакли Вишњић са 17 поена и 12 скокова и Петаковић са 16 поена, Пунишић је додао 13, а Кемиш 11 поена.
Против Швајцараца ће минуте добити Савић и Пекић, играчи од којих се очекује да преузму важнију улогу у наредних пар сезона, док су Стојановић и капитен Вишњић на поштеди.

Након Бугара, решени су и представници Швајцарске. Добијене су 2 на папиру најслабије екипе у групи и остварен је велики корак ка проласку групне фазе. Следе Талијани против којих се нећемо штедети, победа и дефинитивно води даље, вероватно ка врху групе. Наступићемо са најјачим саставом.
Против Швајцарске је најефикаснији био Пекић који је максимално искористио своју шансу и постигао 20 поена, а пратили су га Пунишић, Коштица и Динић са 17, 16, односно 15 постигнутих поена. Коштица је додао и 9 скокова а Пунишић и Арсенијевић су имали по 6 успешних додавања.

Након две победе уследила су и 2 неуспеха. Болан пораз од Италије, пресудио је сам почетак меча и њихових 5 тројки у првој четвртини. Узалуд смо после дизали квалитет игре и добили све преостале 3 четвртине. Једини двоцифрени код нас су били Пунишић са 17 и Динић са 11 поена. Вишњић је додао по 8 поена и скокова.
Након тога дебакл против Кине од 38 разлике. Мало смо промешали карте и последњу четвртину експериментисали ас тактиком, али то никако није оправдање. Нећемо никог апострофирати јер кад се изгуби безмало 40 разлике, светлих тачака нема и не може бити.
Данас можемо очекивати нови дебакл јер ћемо наступити са 5 играча, Матићем, Пекићем, Божиловим, Николићем и Савићем, а тактика ће бити експериментална опет. Разлог томе је чињеница да исход меча не мења ништа, свакако у осмини финала идемо на моћну Маџарску.

Након сезоне у којој нисмо могли даље од 16 најбољих на свету, предстоји нам нова где неће бити неких већих кадровских промена. Али ће их бити. Репрезентацији је већ прикључен Груја Станковић, тим пре што је Никола Мићановић јако близу томе да заврши своју репрезентативну каријеру одласком у литванску другу лигу.
Близу уручивања захвалнице је и Митар Матић, а играчи који су најближи позивима су Љубомир Крстић, Предраг Вукојичић и Драгослав Чедић.

Капитен у неколико претходних сезона, Владимир Вишњић, се на овогодишњем светском првенству опрашта од дреса са најдражим грбом. Додатни мотив да српску кошарку представимо на прави начин, добрим резултатом се захвалимо на свему што нам је дао и уприличимо његов одлазак.

Краћа ретроспектива сезоне иза нас. Резултатски нисмо одскочили, опет намазани Угри и опет место међу 16 најбољих на свету. Надам се да ће резултат доћи кад тад, за сада нисмо направили искорак, пто сматрам неуспехом.
Оно што сматрам успехом је то да сам успео, а бићу нескроман и рећи да то вероватно нико други не би, да спасим каријере Владимира Николића и, пре свега, Николе Мићановића. Овај потоњи је био део криминалних акција и прања пара у Литванији, али сам успео да убедим надлежне да реагују. Друга ствар на коју сам поносан је да су више од 50% репрезентације млађа гарда којој је уиграност већ сад по 50 и више процената, те неће бити резултатског јаза када било ко од њих буде требао да преузме неку од важнијих улога у екипи.
Кадровски план за наредну сезону подразумева највероватније опраштање 4 играча од државног тима. Легенда Вишњић, Растко Николић, Марко Станковић и вероватно Лука Тасић.
Искористио бих ову прилику да се захвалим помоћнику Сави Савановићу који је врло предано, савесно и детаљно радио свој део посла са акцентом на тактичким замислима и анализи противника.

Смена генерација се полако спроводи сваке сезоне, тактике се полако уигравају, а резултати ни макац.
Да ли је неко од озбиљнијих играча заинтересован за вођење А државног тима?

Након неколико сезона вођења државног тима, долази до смене. Иако ћу и даље на папиру бити изборник, вођење репрезентације преузима досадашњи помоћник и некадашњи први тренер, Сава Савановић.
4 године сам водио А екипу Србије, биланс је 4 одлазака на светско првенство, 3 пута стизање до осмине и 1 до четвртине финала.
Окосница екипе је и даље мање више иста као и пре 4 године, али млади су прикључени репрезентацији, добили су минуте, уиграни су и када дође време за смену, апсолутно спремни ће преузети палицу носиоца екипа, неће бити резултатског јаза због њиховог касног прикључивања и неуиграности.
Што се тиче нападачких и одбрамбених тактика, када сам преузимао селекцију, само је по једна била уиграна, сада су по 2 на 85+ процената, што доноси више могућности у тактичким замислима.

То би било то што се моје мисије у А селекцији тиче, враћам се на екипу до 19 година, где и припадам и где имам велике планове. Очекујем нови успех и напад на трећу своју медаљу при крају трогодишњег циклуса, јер сматрам да генерација садашњих 17-огодишњака има велике могућности и домете.