Тэма: Национална селекција и играчи репрезентације

Onda je priča završena.

Пошто сам нови селектор, ред би био да се обратим јавности. Драго ми је да преузимам А селекцију након пуно сезона рада са млађим категоријама. Надам се да ћу оправдати очекивања.

Краћа анализа екипе коју преузимам. Што се тиче позваних играча, могло би се рећи да је то одрађено сјајно, тешко да се може наћи неки играч који заслужује позив а није у тиму. На том плану све честитке претходним селекторима. Биће неколико промена с обзиром да имамо 7 центара у екипи са новопридошлим Пецарским ( сада 6 због одласка Ћукића), а свега 3 крилна центра.

Што се тиче тактике и уиграности, страшно је да имамо уиграну само 1 варијанту за напад и једну варијанту за одбрану, што нам смањује маневарски простор за тактичко надигравање. Практично, сведени смо на то које играче имамо, па шта урадимо са том тактиком, одговара ли или не, што је, по мени, лоше.

Циљ за ову сезону је одлазак на светско првенство и учење екипе да одиграју још нешто у одбрани осим комбинације и још нешто у нападу осим уиграних комбинација.

Ако неко поседује играча за кога сматра да треба бити део државног тима, може се обратити јавно и приватно.

Ако неко од власника угледнијих тимова жели да учествује у раду А селеција као помоћник или на било који други начин, укључујући и претходни селекторски двојац, добродошао је, шта више, пожељан.

Хвала и надамо се најбољем

Problem neuigranosti više vrsta odbrane i napada, sam objašnjavao u prethodnim postovima i to je nasleđeno stanje, koje nije bilo prioritetno za rešavanje, nego postavljanje sistema i zdravog temelja reprezentacije, a da rezultati ipak ne trpe.
Kao vojnik, uvek sam spreman da se stavim u službu domovine, u svakoj ulozi.
Tako da sam spreman da budem asistent, ako selektor misli da mu treba moja pomoć.

Сматрај да си ступио на место помоћника. О детаљима уговора и твојим примањима ћемо се накнадно договорити. Потребна нам је твоја војничка дисциплина!

По ступању на дужност изборника решили смо да у државни састав уврстимо младог Миодрага Спасића на позицији организатора и две четворке, Владу Перишића, пред којим је будућност, као и Растка Николића, момка који је много обећавао али никада није достигао свој пуни потенцијал. У наредних 3 дана су могући још неки резови, вероватно ћемо се захвалити једном плеју и једном центру. Очекују се и нова имена на списку

Са ширег списка државног тима су скинути Зоран Савичевић и Бранислав Шћекић. Сматрам да нам тренутно нису неопходни у саставу. Остало је још 3 слободна места, тако да су могући нови позиви у току сезоне, али очекујем да они буду упућени неком од млађих играча.

Идеја ми је да у договору са неким од власника тимова променим позицију неком таленту јер имам пуно младих петица а Перишић је једина четворка. То ће ићи мало теже јер су у питању играчи од 23-4 године већ. Први пик за тако нешто је Драгићевић, други Станковић. Ако и чим се буду договорили детаљи везани за то, један од те двојице ће бити уврштен у државни тим.

С обзиром на то да учествујем у раду све три репрезентације, у једној са главном улогом, у једној са доста великом улогом и у једној стриктно саветодавно, желео бих да анализирам учињено и планове у све три селекције. Почећу од најмлађе.

Селекција Србије до 17 година је протекле сезоне играла махом са играчима од 16 година, жеља је била да се прилично талентована генерација уигра и добије на искуству. Ове сезоне очекујемо лак пласман на светско првенство где је план да се јури сама завршница. Екипа која ће изнети ову сезону је Илић(Милановић), Гавриловић(Маринковић), Јелић(Милојевић), Манојловић(Јовановић), Ницовић(Драгићевић) + Цветковић и Вујисић.

Србија до 19 је добила свежу крв у виду новог изборника који је лепо одрадио припремни период. Квалификациона група је одлична те се очекује пламан на првенство, а тамо је све могуће.

А екипа Србије је јако лоше одрадила припремни период, резултати су поражавајући. Група је поприлично уједначена и неће се моћи штедети енергија, морамо запети да би се пласирали на светско првенство. Имамо екипу која је респектабилна, а која ће потпуни свој врхунац достићи кроз, вероватно, 3 сезоне. Захвалили смо се неким старијим играчима а састав који ће изнети ову сезону је Шкорић(Арсенијевић), Стојановић(Тасић), Марјановић(Пунишић), Динић(Петаковић), Јовановић(Вишњић) + Пекић, Николић, Савић. Дакле, без неких већих промена у самом играчком кадру.

Оно на шта сам посебно поносан и на шта ћу стално инсистирати, то је да се неће гледати само овај тренутак, него ће се размишљати увек дугорочно. То је био проблем неких ранијих селектора, углавном оних који су гасили своје тимове, па их опет палили, кажњавани су, одмрзавани, фузионисани, васкрсли, и тако даље.
Са тим у вези, у селекцији Србије, која нема пуно простора за маневар јер углавном стриктно преузима играче екипе до 17, тачно се зна ко ће бити у ротацији у наредних 3 сезоне.
У Србији до 17 врло прецизно се зна да ће наредне сезоне постава бити у саставу Поповић(Гојковић), Перенчевић(Трандафиловић), Булат(Вуковић), Ускоковић(Мартиновић), Лемић(Анић). назире се и петорка која ће кроз 2 године носити игру репрезентације.

У А селекцији, краткорочно гледано, очекујемо да наредне сезоне Пекић преузме место бека шутера од Тасића, а очекује се да Савић ускочи на место ветерана Вишњића.
Врло је јасно, рецимо, ко ће бити прва петорка репрезентације кроз 5,6 сезона. Спасић, Пекић, Раденковић, Перишић, Мићановић, док ће конкуренција њима Стојковић, Марић и Моравчевић споља, а на унутрашњим позицијама имамо велику празнику на четворци и огромну гужву на петици, па ће то бити један од приоритета за решити. Намећу се Драгићевић, Станковић, па и Крстић и Пецарски уз младог Вукојичића.

Извините на преобимности. Срећно данас свим селекцијама у првим званичним мечевима! Србија!

У неизвесном мечу против одговарајуће селекције САД-а превладао је суви квалитет и дошли смо до злата вредних бодова, 93:88. Сјајно смо отворили меч, у првој четвртини отишли и на плус 12 (25:13), али смо у наредне 2 четвртине повукли ручну са залагањем које је пало на нормално и све време смо били у проблему. Подизањем залагања на веома високо у последњој деоници смо и решили питање победника. Понајбољег играча САД-а, Кливленда, смо зауставили на 12 поена и 8 скокова, док се код нас истакао Динић са 18 поена, Марјановић је постигао 13, док су се Коштица, Тасић и Пунишић зауставили на 11. Предстоји нам гостовање у Венецуели где ћемо покушати да до бодова дођемо одмарањем неких од старијих играча, пре свих Вишњића, Арсенијевића...

У сенци припрема за почетак квалификација, водили смо дугу борбу за будућност државног тима. Није тајна да ћемо у будућности имати пуно проблема на позицији крилног центра и решавање тог проблема је био један од мојих императива при преузимању дужности. Након десетодневних преговора са власницима иранског прволигаша, могу свечано да објавим да смо склопили договор по коме ће талентовани Лазар Драгићевић, будућност Србије, на даље играти на позицији четворке, чиме смо решили огроман проблем. Лазару је данас уручен позив и он ће на даље равноправно конкурисати за место у државном тиму.

Проблем са интернетом је узрок вишеструким идентичним објавама. Ја се извињавам.

У другом колу квалификација смо се упустили у ризик јер смо против домаћина Венецуеле наступили без 10 понајбољих играча који су били на поштеди. Ипак, након изједначеног првог полувремена, могло би се рећи да су другопозивци рутински однели два бода из Маракаиба.

Истакао се Божилов са 16 поена и 5 скокова, Савић са 15+7 и изузетно важне две тројке, једна у последњој секунди прве и друга у последњој секунди друге четвртине, Пекић је постигао 13 поена, а млади Мићановић 11 и 9 скокова. Неки млади играчи су лепо искористили своју прилику а мрљу на меч представља учинак крилних центара, Николић и Перишић су успели за збирно 16 минута да начине 10 прекршаја па је Динић морао да вади кестење из ватре. Он је био за нијансу бољи, чак 13 минута му је било потребно да направи 5 фаулова.

Након два одиграна кола имамо максималан учинак, али оно право тек предстоји. У наредно коло против сјајне Словачке улазимо у подређеном положају, тим пре што је њима, након кикса у Кошицама против Аргентинаца, победа морање.

Шамар у Нишу. Пуно смо хтели, трудили се, дали све од себе, али Словаци са пола гаса односе бодове из Србије.

Деловало је да све тече по плану, ишли смо и до плус 10 у пар наврата, били добар део меча на пристојном одстојању, Шкорић и Арсенијевић су маестрално извршавали задатке и држали нас на дистанци. Увели смо јако брзо у проблем са личним грешкама њихове петице, али катастрофалан учинак са линије пенала нам је дошао главе. Тешко је доћи до бодова уз 17 промашених бацања.

Шкорић и Стојановић, који игра своју прву сезону као стартни бек шутер у државном тиму, су нас предводили са по 18 поена, а једини двоцифрени поред њих су били Марјановић и Арсенијевић са 12, односно 10 поена.

Треба се добро одморити, екипа већ сутра чартер летом креће са аеродрома Константин Велики до Франкфурта, а одатле за Јужну Америку. Предстоји нам меч у који можемо ући растерећенији, пристојним поразом не губимо много, док победом можемо пуно тога решити. Ипак, мораћемо много боље ако желимо до бодова у Мар дел Плати.