PowerPlay 杂志

(Овај разговор је вођен дан пред утакмицу репрезентације Србије и Колумбије.)

Ово је прича о једном од нас, ово је прича о упорности, о стрпљивости, о посвећености, о визији... Ово је прича о селектору наше фудбалске репрезентације до 20 година. Прича о ВладануЦ.

По форумима готово неприметан, тек понекада се огласи и да кратак извештај о стању у репрезентацији. Никада од њега нисмо чули неку грубу или тешку реч. Културан, посвећен свом послу, вредан. Ненаметљив. Човек, који уз помоћ млађегробара, чврсто држи кормило орлова и гура их сигурним корацима ка завршници Светског првенства.

Искусан је он, искусан је и његов помоћник. Тандем за успех, дефинитивно! Менаџери који воде своје клубове од прве сезоне. Често на клацкалици између прве и друге лиге, али у сваком случају менаџерски тандем за респект!

Скроман као и увек (што је врлина само великих људи) почео је и увод у ову причу.

ВладанЦ: Што се тиче У20 репрезентације, ситуација је следећа: прошла сезона нам је служила да би сакупили што више бодова. Освојили смо прво место у групи. Имали смо један кикс против Црне Горе, али и неочекиван реми против Пољске, која је прошле године била много јача од нас.

Зоран нс: Какви су утисци са Челенџ купа?

ВладанЦ: Пријатељске и утакмице Челенџ купа су играли играчи од којих се очекује да играју СП на крају ове сезоне, да би добијали хемију, искуство и бонус тренинг. На Челенџ Купу Б дивизије смо били други са играчима од 19 и 18 година, од којих се баш и очекује да заиграју и заблистају на овом СП. Имали смо доста проблема са картонима одбрамбених играча, као и повредом Сарића. Због парних картона ни Вукосављевић, као најбоље оцењено крило, није играо.

Зоран нс: А какви су утисци о овој сезони?

Владанц: Што се тиче ове сезоне формирали смо два тима, први за пријатељске утакмице и СП и други тим који ће играти квалификације. После првих пријатељских утакмица по снази смо били други међу свим репрезентацијама, одмах после Словачке.

Зоран нс: Циљ нам је свакако био квалификовати се на СП?

Владанц: Да. Ове сезоне је било битно квалификовати се на СП, али и што више сачувати енергију првотимцима. Тотално је било небитно да ли ћемо ићи са прве или са четврте позиције. Најбитније нам је било да сачувамо енергију првотимцима, јер ако се оде на СП са мало енергије онда смо „топовска храна". На добром смо путу да успемо у свему томе.

Зоран нс: Која је по теби била најважнија утакмица у овим квалификацијама?

ВладанЦ: Против Португала. Ту утакмицу је играо први тим, јер би Португалци били јако опасни, ако би се „вратили у игру". Зато нам је било веома битно да им побегнемо. Играли смо убедљиво и добили 4:0. Њима је остало да шансу и калкулације за даљи пролаз траже против репрезентација ЦГ и Белорусије у последња два кола, али то више није наша брига. То је била једина утакмица у којој су нам играли првотимци и уколико не буде потребе неће играти до пријатељске утакмице са Словенијом.

Зоран нс: Калкулисао си на још неким утакмицама.

ВладанЦ: Да. Против Пољске и Аргентине је играо други тим, док су противници играли са првом поставом и трошили енергију. Отуда и порази, мада смо против Пољака могли и до ремија, који би уз победу против Египта и Колумбије значио сигурно четврто место. На жалост и поред добре тактике и шанси није до тога дошло. Победа против Египта јесте...

Зоран нс: Шта нас очекује до краја квалификација?

ВладанЦ: Надамо се победи против Колумбије са другим тимом. Након тога играмо са Црногорцима и Белорусима и из те две утакмице нам је потребан један бод да би били на СП. Наш други тим је по снази јачи од њихових тимова или су ту негде, па је реално очекивати да одемо на СП и сачувамо први тим.

Зоран нс: Пратите ли ситуацију и у осталим репрезентацијама?

ВладанЦ: Да, пратимо, као и потрошњу њихове енергије. Само су Словаци као и ми ту негде са енергијом. Они су прва три кола играли веома ниско са првим тимом, док су у четвртом колу играли високо. Остали су нешто више потрошили мада има још репрезентација које користе овакву калкулацију.

Зоран нс: Ко чини наш први, а ко други тим?

ВладанЦ: Први тим чине Бакић, Луковић, Милош Стојановић, Милић, Лалић, Вукосављевић, Михић, Гаћиновић, Вујић, Сарић, Ристић и Славко Павловић, који је крилни нападач.

Други тим - Поповић, Војводић, Суботић, Косорић, Новаковић, Мартиновић, Дикановић, Благојевић Бо Бо Стојановић, Ускоковић, Буца Миладиновић, З.Димитријевић, Стефан Лукић, Радисављевић и Миодраг Стојановић.

Позвани су и играчи од 19 година и ускочиће, ако се за то укаже прилика. То су Петровић, Тодоровић, Јанићијевић, Бошковић, Цановић и Петрашевић.

Овај вредни менаџер, са својим помоћником, уредно све скилове играча ажурира у својим табелама и позива у тим Србије само најбоље. Како сам каже можда понегде и погреше, али се труде да ствари раде најбоље што знају. Све што раде, раде заједно, договарају се око играча, око тактике и сањају исти сан... Успех на СП. 

Ја не сумњам да ће свој сан и досањати. Желим им то од свег срца...

(П.С. Дан касније, Репрезентација Србије је успела да победи Колумбију резултатом 0:3)