FreeMayk & Gligo
Опазивши ову двојицу менаџера како седе у В.И.П. делу једног отменог ресторана и испијају најскупљи коњак и пуше најскупље цигаре нисам могао а да се не запитам нема ли ово некакве везе са скорашњим аферама у нашем националном савезу и оним спорним намештањем свега и свачега. Но оставићемо ово за други пут ипак смо на гостујућем терену :)
Мада ми ово раскалашно понашање боде очи у сред светске кризе а знамо колико је поскупела чланарина за национални тим. Људи су спомињали неке силне цифре и прекоокеанске рачуне.
После кратког убеђивања да ово нема никакве везе са тим овај репортер је прешао преко свега и кренуо у наставак наше мале приче. Пар питања о томе како они виде свој тим сада и у неком скором периоду.
За вас FreeMayк (ХК Петровград) и Gligo (HK Bataja)
П: Mолим вас, реците нам нешто више о својим амбицијама као вође једног просечног прволигашког клуба?
Ф: Амбиције су да се створи један јак омладиснки клуб. Битно је да Србија увек има свежих потенцијала, трудићемо се да будемо само корак за светом.
Г: Не разумем како је реч "просечан" доспела у ваше питање. Хокејашки клуб Батаја је врхунски светски клуб, само је тренутно у кризи. Консолидујемо редове, радимо са младима. Нисмо имали среће у неким утакмицама али наш рад ће се сигурно исплатити.
П: Kако власници клуба реагују на ваше понашање после изгубљеног меча, нарочито у дерби утакмицама?
Ф: Ретки су порази тако да се не сећам свог понашања,а дерби утакмице не губимо.
Г: Унајмили су неког пигмеја који ме гађа стрелицама за успављивање. Радим на избегавању али мали је прецизан.
П: Kолико сте блиски са играчима?
Ф: Понекад се туширамо заједно да не би 'палио' бојлер кући.
Г: Веома смо блиски. Градим неку викендицу, па то користим као добар мускулаторни тренинг за играче а људи се зближе на таквим подухватима.
П: A са њиховим лепшим половинама?
Ф: Фер однос. Неке чак тренирам, пошто су првотимци мог клуба.
Г: Помажем им око домаћих задатака.
П: Kоје је ваше тајно оружје?
Ф: Нож у лећа
Г: Не бих о томе. Да не откривам превише противницима.
П: Kако сте задовољни властима и њиховом односу према овом племенитом спорту?
Ф: Нисам задовољан.
Г: Нисам задовољан. Сваких неколико дана локални хулигани разлупају арену. Ми смо се више пута жалили властима и тражили да на утакмицама буде присутно полицијско обезбеђење али кажу нам да немају довољно полицајаца и да оно мало што имају мора да обезбеди локалне турнире у боћању је ртамо долази до правих нереда.
П: Kакав однос имате са навијачима, ако их уопште и имате?
Ф: имам цео аутобус навијача или хулигана који служе да праве штету у противничким аренама.
Г: Тата и деда и даље долазе на утакмице али мама и брат су одустали.
П: Kада ћете увести грејање у свлачионице, многи играчи су почели гласно да се буне?
Ф: Ништа не може бити топлије од љубави према клубу. Када то буду развили, неће им бити хладно.
Г: Мени ништа нису рекли. Нема смисла да грејемо свлачионицу, да се играчи загреју па да онда изађу на хладан лед. Такве нагле промене температуре нису уопште здраве за организам.
П: да ли изводите неки ритуал пред меч?
Ф: сваки играч мора да попије литру лозе пре него што крочи на лед. Ко не испоштује ритуал, не игра утакмицу.
Г: Обавезно. Већ поменути пигмеј је уједно и врач те заједно скидамо црну магију и пројектујемо позитивне вибрације на играче. О самом ритуалу не би да говорим превише за случај да неко из Друштва за заштиту животиња чита овај магазин.
П: Kако мотивишете тим пред важан дуел?
Ф: Сваки меч је важан,а мотивишем их шамарањем
Г: Кажем им да ће клечати на кукурузу три сата ако изгубе.
Сурово, нема шта!
До следећег читања спортски поздрав.
Facebookta paylaş Twitter'da paylaş MySpace'te paylaş