PowerPlay Магазин

Ускршња ППМ прича... 

Субота... преподне је. Коначно могу да спавам читав дан, ал ја сам устао у 8 сати. Ето, кад могу да спавам, ја виленим и не спава ми се. Лежим тако и размишљам, шта ћу. Истушираћу се, попити кафу на брзину, па идем у мој Спортски центар "Преторија". Мислим да од 9 сати кошаркаши имају преподневни тренинг, идем мало да гледам и да "убијем" преподне. 

Седам у своје возило и крећем лагано. Леп је дан, нема гужве. Чекај кад већ пролазим поред пекаре, да свратим на брзину и узмем нешто за доручак. Улазим унутра и крај пулта видим добро познато лице. То је мој земљак sdjomla. Са њим водим "мини" ратове у свим спортовима. Добија ме редовно, мада у последње време и ја успем да га некада изненадим. Видим није сам. Са њим у друшту је лично, главом и брадом, моја шефица, главна уредница ППМ магазина rhadamanth. 

- Оооо, па где сте екипа! Шта је огладнели сте? Какве то планове правите, а не зовете... Само вам још фали TataMata у друштву, па  ћу почети да сумњам да се нешто опасно договарате... Хајде да доручкујемо заједно, ја плаћам! 

Смејемо се се и седамо за сто. Наручује свако себи јело по жељи, кад одједном чујем глас иза леђа "за мене један врућ бурек са печуркама и велику лимунаду". Окрећем се и не верујем очима! То је управо TataMata који је изашао из тоалета. Тек тад настаје смех! 

- Откуд бре ви сви на окупу? - питам у чуђењу. 

Убрзо добијам одговор. Гостују сви у истој регији, у истом граду, па су заједно кренули на пут, да поделе трошкове. На сву срећу не играм ни са једним од њих, да играм салдо после меча би био - нула бодова. Бољи су, мамицу им ...  

- А шта ти радиш овако рано у суботу? - питају ме.

- Ма ето, не спава ми се, па сам кренуо у свој Спортски Центар и успут свратио да нешто једем. Свратим тако понеки пут овде у пекару, имам у кошаркашкој селекцији једног лика, дао на три меча преко 20 поена, па умислио да је Јокић. Ја му понекад тако купим бурек и кока колу и однесем на тренинг. Буде добро зезање на његов рачун. Шта ћеш, мора мало позитиве. Хајде, ако имате времена да свратите да видите како је то код мене у Спортском Центру преподне. Климају главом...

А у Спортском Центру као на градилишту. Хокејашка арена  има изгађене 2 макси трибине, гради се трећа. Фудбалски стадион има изграђене 3 макси трибине, граде се још 2, Рукометна арена, изграђене 2 макси трибине, гради се трећа и Кошаркашка арена  изграђено 3 макси трибине, гради се четврта. Ето, драго ми је да сте дошли мало и овде код мене на градилиште, па да се мало нагутате прашине! Пет кранова ради, гради се, гради се, криза, ал мора јбг... Ви сте се скућили, изградили, скоцкали, па заборавили шта је то градити се и улагати у инфраструктурне пројекте. Добро нису капитални, али су велики пројекти за мене. Полако само, бићу и ја једног дана као ви, господин... Био би и раније, ал знаш како је када почињеш све из почетка, онда крећеш из неког предграђа. Мени су дали дозволу за објекте на Детелинари поред пруге, на крају града. Када сам почео, немаш у почетку навијача. Сви већ навијају за неке старије градске клубове. А ти ћутиш, ште ћеш, мали си. Е онда, ти други навијачи када њихови клубови заврше своје мечеве, редовно се враћају кући преко мог Спортског Центра и редовно сутра добијем извештај како сам имао посету Хулигана на стадиону или Арени. Срушили су ми до сада бар две трибине. Као да зидам Скадар на Бојани... Ал полако... Ево од ове сезоне и моји навијачи су се организовали и направили своју навијачку групу. Дали су јој назив "Гарда из НС". Ваљда ће и они направити неко име, па ће нам гости мање ломити објекте...

- Лепо, полако само, биће то све како треба за пар сезона, чујем их како коментаришу,не може све одједном. 

Слажем се са њима, наравно. Полако, мало по мало биће, ако не за две, онда за три, ако не за три, онда за четири сезоне, али биће. Да може, сада би позвао свог другара из УАЕ, менаџера са ових простора JereemY позајмио од њега кинту и изградио све арене, стадионе и хале. Ал не може... (пс. Ко може и ко жели, нека пошање нашем другару захтев за пријатељске мечеве. Увек радо прихвати). 

Испраћам другаре на пут. Остаје ми као сваком добром домаћину да им пожелим срећан пут и успех на мечу. Узео сам од економа клуба и три корпице са шареним јајима које смо спремили за госте и пријатеље клуба. Шта ћу, ово је домаћинска кућа. Нека им се нађе за пут, ред је. Сутра је најрадоснији хришћенски празник, сутра је Ускрс. 

Свим менаџерима који славе, редакција ППМ магазина, жели Срећне Ускршње и првомајске празнике! 

(пс. менаџери који се спомињу у причи, нису били упознати о истој. Надам се да се не љуте и да неће узети  ништа за зло. Свако добро им желим)