PowerPlay Магазин

Није ти ово Дубаји сине, ово је Србија

Кад живиш у земљи петоструких светских првака у кошарци и ко зна колико пута светских првака у баскету, е онда и у најобичнијој игрици мораш бити озбиљан и фокусиран на рад и успех. Тако је то у Србији. Е, тако сам и ја једно јутро, док сам пио кафу, решио да окренем лист и почнем све много озбиљније да схватам, него до тада. Баш као и Перица негде на крају филма "Варљиво лето 68." решио сам да свакога дана у сваком погледу све више напредујем! То је била парола за успех. 

Решио сам да више не будем само "тамо неки тим" који попуњава рупе по нижим лигама и служи за доручак свима. Да не кажем "пунили су ме" као паприку ко је стигао. Крајњи резултат у прошлој сезони све говори. У регуларном делу - само 14 победа. Додуше, ја сам свесно на то пристајао неколико сезона. Градио сам се, кажу људи ваља се помало улагати у инфраструктуру.  И ја сам ћутао и помало улагао. Екипа ми је била скромна. Пар играча, осредњих скилова и вештина, на свакој позицији по један скромни играч, и углавном клинци, нејач, која није могла да стаса јер су ми објекти тренинга били на малом нивуо. Но добро, били су сви јефтини па сам их држао у екипи. 

Е онда, као што сам рекао, једно јутро, решим ја да се уозбиљим. Чекајте, па када је могао један Дубају, који се једне сезоне формирао, друге играо АБА лигу, а за трећу се већ шушка о Еуролиги, па што не би могао и ја? 

Прва ствар била је наравно довођење бољих играча. Имао сам кеша, значи паре нису проблем! На време, пред крај прошле сезоне, кренем да тражим по тржишту играче. Предност су наравно увек имали домаћи играчи, бар код мене. Неке сам платио и скупље, али хтео сам да имам нашег играча у тиму. Углавном, доведем у екипу шест играча. На свакој позицији доведем бољег него што сам имао. Више од мене довео је само КК Партизан и Жељко Обрадовић. Ал добро Жељко је то, скоцкаће он тим, а шта ћу ја? Ма и ја ћу већ некако, па нисам бамбус! Другари спремите се, враћа се велики тим у игру, Преторијанска гарда је опет на баскет мапама Србије! 

Како сам био наиван... 

А онда креће нова сезона. Ја уђем да погледам моју конференцијску групу и сконтам да сам ја по снази, објективно ту негди 5-6 тим и да ће сан о плеј офу, о бар полуфиналу у овој сезони остати недосањан. Био сам љут. Знао сам да је систем провалио моје намере и да ме је намерно ставио у ову конференцијску групу која је напуцана. У другој су гарант сви ботови. Решим да бацим поглед и у другу групу! Уффф... и овде је ситуација слична. Три клуба одскачу, а ја би овде реално свој пласман тражио између 4 и 6 места. Богами, ово није шала. Овде се игра озбиљна кошарка.  

Данас, ће се одиграти већ 20. коло нове сезоне. Као што сам у прошлом тексту написао, овде нема времена за кукање, овде мораш да грабиш сваки дан, да се припремаш за сваки меч, јер ако кукаш и очајаваш, оде сезона. Не могу да кажем да сам разочаран досадашњим резултатима, дошао сам до 10 победе, још 4 ме деле до резултата од прошле сезоне, али да сам очекивао лакшу сезону, јесам. Заиста сам био у заблуди и мислио да ће све да се заврши по оном систему "лако ћемо". Није тако... стварно је све много озбиљнија прича. 

Остаје да се и даље цимамо и боримо за сваку лопту, сваки меч, сваки бод. Шта ћеш тако смо навикли. Овде се успех заслужује. Није ти ово сине Дубаји, ово је Србија...