PowerPlay-magasinet

Јубиларна 20. фудбалска сезона је пред нама. Ко игра ППМ од почетка зна колики је то пут. Направићу кратак пресек и упознати вас са тренутном ситуацијом.

Сећам се да смо некада имали преко 400 активних менаџера у фудбалу. Мој почетак је био из тамо неке 4 лиге. Конкуранција је била озбиљна па у првој сезони чак ни њу нисам успео да освојим. У својој другој сезони сам се некако кроз бараж провукао до 3 лиге. Еј, треће лиге... То је некада био успех. Ући у ТОП 300 по УТР-у (укупном тимског рејтингу) је било ђавоље тешко. Буквално сваки меч је доносио милиметарки напредак или назад или напред. Када уђеш у ТОП 200 тад си могао већ да се похвалиш да си клуб који има неки рејтинг у твојој заједници. О ТОП 100 ниси смео ни да размишљаш првих неколико сезона. 

Куп такмичења су била таква да у првој сезони навијаш да извучеш неког БОТ-а како би отишао корак даље. Већ у наредном колу би те чекао неки противник из јаче лиге и ако си гајио неке наде да ћеш успети да га прођеш, па си подесио важност на Веома високо, снови су ти се распршили већ у првих 15 минута, јер си по правилу добијао 2-3 гола. 

Неке шансе да направиш колико-толико бољи резултат је био Лига куп. И ту се дешавало да дођеш до финала, па и да га освојиш. Твој први трофеј у фудбалу! Помислио си тада да све знаш! Узео си Лига куп и ушао у 3. лигу. Сад је време да свима покажеш да си најбољи! 

У трећој лиги си научио шта значи шамарање. Морао си да сагнеш главу и да ћутиш. Добијеш један меч, па те два пута одвале и тако у круг. На крају завршиш на некој 14-15 позицији и будеш срећан. Испод тебе два-три тима која су се у међувремену уботовала и два-три тима од којих си био бољи. Коначно схваташ да треба још много да учиш. Гледаш шта раде други успешнији менаџери, како се граде, који објекти су битни, како троше енергију, које играче купују, читаш форуме, питеш преко ПП (приватне поште) итд.

Схваташ да си још далеко од квалитета. Ипак, водиш се оном пословицом "стрпљен - спашен". У лиги немаш шта да тражиш, у купу пролазиш прво, евентулано друго коло, али онда налећеш на неког фаворита и завршаш такмичење. У Лига куп ако уђеш, супер! Треба бити у првих 16 екипа. Појављује се тада једно занимљиво такмичење - Лига изузетних џентлмена. Такмичење намењено за екипе из 3 лиге. Творац овог турнира milicic водио се идејом да би било добро да екипе које немају неке шансе у својим лигама, а брзо заврше тамкичење у купу, имају један турнир у којем ће моћи да стекну неко искуство, друже се и постигну неки резултат за понос. Овај турнир је уз више проблема успео и опстао. Доживео је својих 5 издања, а вероватно ће и даље наставити да се одржава. 

И онда тако, сезону кроз сезону, полако ојачаш, стасаш и сватиш да имаш тим, али и инфраструктуру за виши ранг. Навалиш, бориш се до последње капи и успеш на крају да се домогнеш те "велике" 2 лиге! И имаш "здрав тим" ниси у дуговима, имаш играче који нису маторци, појачаш се на једној-две позиције где си био најтањи и опет се ућутиш и будеш стрпљив. Чекаш да поново "нарастеш". Ту те опет чекају клубови који су већ годинама на клацкалици између прве и друге лиге. Кад успеш некоме да "откинеш" бод, направио си огроман посао! Баш тај "откинути" бод на крају прави разлику између тебе који си на месту број 14 и оног ко је на месту број 15 и игра бараж за опстанак. И тако сезону по сезону. Стрпљиво па докле стигнеш... Не живиш више у сновима и илузији да све знаш. Сада знаш само једно - где си објективно у својој ППМ заједници. Ето тако је било некада...

А сад је ситуација следећа. Имамо 245 менаџера који играју фудбал. Један број од њих је само отворио налог, битисаће наредних 21 дан, а онда ће се поред његовог имена појавити крстић. И не само поред таквих екипа. Сваке сезоне неко нас напусти. Све нас је мање. Осети се то најбоље и по уговорима. Док смо имали 4 лиге они су били већи. Сада у нову сезону улазимо са 3 лиге, а та 3-ћа броји свега 7 дивизија. И још су пуне тимова без менаџера. Квалитет у трећим лигама није ни приближан ономе од пре само 3-4 сезоне уназад. Чак напротив далеко је од њега. Да будемо искрени, у 2 лиги га још има, али некада је из те друге лиге директно испадало 4 тима, а 4 тима је играло бараж за опстанак! Дакле 8 екипа је било угрожено! Сада директно испада 2 тима, а 2 играју бараж. Са 18 местом у коначном пласману ти си опстао! Некада си морао да будеш 14 у лиги па да и следећу сезону играш 2 лигу! Времена су се променила...

Шта значи мањак квалитетних екипа и менаџера можда најбоље можемо да видимо у Еуро такмичењима и кроз репрезентације. Некада смо имали Шестоструког шампиона Европе! Екипа Kraljevine Srbije је била страх и трепет за читаву фудбалску ППМ заједницу! Мислим да до данашњег дана не постоји клуб са већим успехом него што је ова екипа направила! 6 пута првак и 2 пута финалиста! Шта рећи... 

Играју наши тимови и сада Еуро-такмичења и то добро играју, пролазе групне фазе па онда испадну у плеј офу, али нисмо више та сила, та доминација. 

Репрезентација коју води невероватни MikiTheBoss је тренутно на 3 месту рејтинга држава! И свака му част на томе! И њему и његовим претходницима. Но, шта се дешава са млађим селекцијама. Да ли је то само тренутак слабости, или имам осећај да све више губимо ритам са младим играчима? Више их нема у оноликом броју као некада. Селекција до 20 година је на - 24 месту на свету. Бори се mikist да сачува част ове селекције. Бори се и знам да ће се изборити. Селекција Србије до 17 година је - 23 на свету. И то опет захваљујући том истом mikistu. Селектор ове репрезентације нас је напустио! Оставио нас на цедилу и угасио налог. Захваљујући асистенту успели смо да пребацимо ову сезону, али шта даље? Као заједница морамо изабрати новог селектора. И ти избори су у току. Пред нама су два избора! Искрено се надам да овај пут као заједница нећемо погрешити, као што смо направили грешку са сениорском репрезентацијом у рукомету и препустили је менаџеру који само што се није уботовао. 

У праву је Конохамару када је на једном форуму рекао да смо као заједница сви криви. Не договарамо се, не постављамо циљеве, не сарађујемо. Ако се не опаметимо, наш брод ће све дубље тонути. Фудбал се играо и пре нас играће се и после, али каква је чар ако смо сви пасивни и само гледамо шта се дешава у заједници? Као да смо без крви. 

Било би лепо да ова јубиларна сезона буде прекретница. Надам се да то можемо заједно. У противном, за пар сезона остаћемо на само две лиге... Нисмо то заслужили.