PowerPlay-magasinet

Много времена је протекло од када сам сео за селекторску фотељу у Рукометној репрезентацији Србије. Пуне 4 сезоне сам био селектор, а поред тога и 2 сезоне асистент селектора. Сада када анализирам из овог угла то је баш, баш велики период. Тачно 672 дана у стручном штабу! Скоро па две године.

Биле су то турбулентне сезоне, било је успеха, али и падова, неочекиваних победа, али и пораза у утакмицама које су већ биле добијене. Било је лепе сарадње са менаерима, кориговања мишљења, тренинга, размене искустава око тактика и сл. Било је међутим и изненадних гашења клубова и којима су играли репрезентативци, или потенционални репрезентативци који су једноставно „бачени" у ветар.

За тих 6. сезона, морам истаћи једну неспорну чињеницу. Свих 6 пута смо се квалификовали у завршницу СП! Ни један једини пут нисмо стрепели у квалификацијама. Квалификациону групу смо 3 пута завршили као прву, а 3 пута као други у групи. Било је сезона, када смо већ после 4 кола имали скор 4/4, па смо спуштали гас, али никада нисмо стрепели нити довели себе у ситуацију да зависимо од других.

На СП је у групама било резултатски шарено, али опет из 6 покушаја - 6 пута смо је прошли и ушли у Плеј оф. Од тога чак 4 пута као први у групи, а 2 пута као четвртопласирана екипа из групе.

Што се плеј офа тиче, два пута смо стали у осмини финала, два пута у четвртфиналу, а два пута у полуфиналу. На срећу, ти порази у полуфиналу нас нису зауставили па смо успели оба пута да у битки за 3. место изађемо као победници и нашој заједници подаримо два бронзана одличја са смотре најбољих.

Чврсто смо се држали и на рејтинг листи држава. Увек у самом врху. Било је тренутака када смо били и друга нација на свету, а највише времена смо провели на трећем месту, иза Словачке и Мађарске репрезентације.

У 6. сезони довели смо све репрезентације у Србију, тачније били смо домаћини СП. На жалост, нисмо га освојили, али смо успели да изрекламирамо нашу малу заједницу у свету!

Побеђивали смо у званичним мечевима репрезентације - Норвешке, Аргентине, Холандије, Русије, Словеније, Словачке, Чешке, Канаде, Бугарске, Бразила, Немачке, Литваније, Италије, Финске, Украјине, Румуније, Летоније, Аустрије, Шведске, САД, Уједињеног Краљевста, Шпаније, Босне и Херцеговине, Данске, Белорусије, Естоније и Белгије. Дакле, 27 репрезентација смо добили у званичним мечевима. Занимљиво да са Мађарима нпр. никада нисмо одиграли званичан меч! Са остилих 12 репрезентација нисмо играли (изузев са Пољацима са којима смо одиграли један меч и где су нас добили након продужетака.) Дакле, успели смо да скинемо 27 скалпова у званичним мечевима.  

За тих 6. сезона, није нешто пуно играча прошло кроз репрезентацију. Имали смо стандардне голмане, по некада се десило да неки бек, ускочи у репрезентацију, или да га избришемо са списка. Дефанзивни бекови су нам некада правили мали проблем. Код крила је иста прича, имамо осредња крила и у нападу и у одбрани, док је код пивота, мало боља ситуација у нападу. Нисмо имали дакле „јаке" играче, али смо имали укомпонован тим и тактиком добијали противнике. Неке чак и „млели"! Верујем да никоме није било пријатно када игра са нама.

Одлично смо сарађивали са селекцијом Босне и Херцеговине и њеним менаџерима, констатно смо размењивали информације, одлично смо сарађивали и са менаџерима из наших лига. У једном моменту смо имали преко 30 скаутираних репрезентација! Захваљујем се свима који су тада подржали ту акцију!

Посебно желим да се захвалим и veliborue, Marinko1989 и Card0z0 који су били моји сарадници у претходним сезонама и који су ме „истрпели".

За крај само да мом наследнику пожелим, још боље резултате и да успе оно што ја нисам, да се попне бар степеницу више на постољу!

Поздрав од бившег селектора рукометне репрезентације Србије.