PowerPlay žurnalas

  С обзиром да смо у претходним чланцима доста говорили о сениорској репрезентацији, ред је да кажемо неколико речи и о нашим млађим репрезентативним селекцијама. Ко би могао да буде бољи саговорник по том питању од менаџера који је прошле сезоне био селектор репрезентације до 17, а ове до 19 година. Дакле даме и господо: zilijen

   1. За почетак, представи нам се укратко...

Поздрав свима, пре свега. Ја сам Александар из Ниша, велики љубитељ спорта, кошарке пре свега, којом се и бавим професионално у приватном животу. Одувек сам волео спортске игрице које се баве вођењем тимова, попут Фудбал Менаџера, те сам одавно направио налог на ППМ-у и већ дуго сам активни члан српске ППМ заједнице. Почео сам са хокејашким тимом а онда сам редом оснивао и ногометне, рукометне и кошаркашке секције спортског друштва Пантелеј из Ниша. Данас је хокејашка секција угашена док се остале 3 већ дуги низ сезона са мањим или већим успехом такмиче у другим српским лигама.

  2. Вратићемо се у прошлу сезону када си био селектор наше најмлађе селекције до 17 година. Било је доста похвала и по нека критика. Како си ти видео ту сезону?

 Протекла сезона је прва у којој сам решио да се окушам на месту изборника неке од селекција Србије, те сам одлучио да то буде одговарајућа екипа до 17 година, јер би било мало неозбиљно да у првом мандату на важној функцији преузмем неку битнију селекцију. Квалитет екипе Србије до 17 година је био врло дискутабилан. Играча који праве разлику није било пуно, једино Пецарски се од почетка истицао и донекле Перић, те сам у први мах био скептичан по питању одласка на Светско првенство. У квалификационој групи смо играли са прилично јаким екипама Бугарске и Пољске, против којих нисам очекивао бодове, већ сам их тражио у дуелима са Белорусијом и Белгијом. Међутим, ни у утакмицама са јачим противницима у групи нисмо излазили са белом заставицом те смо Бугарима нанели 2 изненађујућа пораза, те уз још по 2 победе против Белорусије и Белгије, уз два пораза од Пољске заузели друго место у групи. Занимљиво је то да смо друго место заузели због лошијег кош количника који се мерио другом децималом. Оно што је још занимљивије је да смо на Светском првенству прошли групу управо због тог истог кош количника, овога пута је срећа била на нашој страни и морала се опет мерити другом децималом, док су Финци остали кратких рукава. На светском првенству смо савладали, иначе, изузетну екипу Италије и моћну Кину, која је, до душе, имала неких кадровских проблема на првенству и разочарала је својим резултатима. Уласком у осмину финала сматрам да смо премашили очекивања од ове генерације као и моја лична очекивања, а успех би био феноменалан да смо имали само мало среће у мечу осмине финала против моћне Летоније. Поражени смо свега једним поеном разлике иако смо највећи део утакмице провели у вођству, у једном тренутку и чак 18 разлике. Све у свему, сматрам репрезентативну сезону веома успешном, недостатак квалитета смо надоместили одређеним тактичким замислима и повећаном ротацијом играча који су били уједначених карактеристика, а искористио бих ову прилику да се захвалним помоћнику Filip Zivanovic - у који је одрадио лавовски дио посла. 

  3. Ове сезоне си селектор репрезентације до 19 година. Од куд идеја да се кандидујеш? 

Што се тиче ове сезоне, у разговору са прошлогодишњим изборником екипе Србије до 19 година, Milos Stokic - ем, сазнао сам да не планира да се задржи на тој функцији, те сам решио да се ја кандидујем. Разлог више за то је био тај што сматрам да овогодишња екипа Србије до 19 година је јако талентована, међу 6 одговарајућих екипа у свету, те верујем да се ове године може дођи до великог успеха. Све испод четвртине финала Светског првенства ћу сматрати неуспехом, а сваком победом на даље бићу изузетно задовољан.

  4. Како сезона за сада изгледа?

За сада сезона иде природним током, пуно пријатељских утакмица смо одиграли, ни на једној утакмици до сада није истрчао истоветан састав. Испробавам све играче који су ми на располагању, мада се обриси тима већ разазнају, неколико играча у тиму су екстремно талентована. Свакако се ту мора издвојити Немања Динић кога лично сматрам, уз једног играча Ирана до 19 година, најбољим младим играчем света. Ту су и Николић, Божилов, Миличевић... А да све не буде идилично побринуо се, ако тако могу рећи, хроничан недостатак резервних високих играча. Проблем који се мора решавати у ходу су позиције резервне четворке и петице, док, са друге стране, екипа има 3 високе тројке изузетног квалитета, па ту можда треба тражити решење за место високе четворке, док ће резервна петица остати Ахилова пета ове екипе. Не могу а да не поменем претходног изборника Србије до 19 година, Milos Stokic - а, који је одрадио сјајну селекцију играча, те ако дође до успеха ове сезоне, чему се искрено надам, велике заслуге свакако морају ићи и њему.

  
  5 Да ли те на основу неког природнеог следа догађаја ускоро можемо очекивати и у селекторској фотељи сениорског националног тима?

Што се тиче места изборника А селекције Србије, до сада, искрено, нисам размишљао на ту тему. Волим рад са младим играчима, тако се трудим да функционишем и на клупском плану, те, ако буде промена селекција, изгледније је да се вратим екипи Србије до 17 година него да пређем на А селекцију.

  6. Како гураш у клубу, које су амбиције?

На клупском нивоу покушавам већ сезонама да балансирам између квалитета играчког кадра и изградње инфраструктуре. Друголигаш сам укупно 14 сезона, док је ово 11-а сезона у низу у друголигашком каравану. Дугорочни план којем тежим је дефинитивно улазак у прву лигу, с тим што се пре тога морају изградити сви објекти и инфраструктура довести на највиши ниво. На том путу никако не планирам да занемарим развој и производњу младих играча, коју сматрам својим заштитним знаком. Поносим се тиме што у клубу тренутно имам чак 5 младих репрезентативаца, од тога су 3 чланови српских млађих селекција, док преостала двојица бране боје Румуније и Белорусије.

  7. Порука менаџерима који ово читају

Порука менаџерима који ово читају је да се на ППМ-у окану скупих странаца, покрену сопствене производне траке, развију академије и почну да избацују младе српске играче. Од тога ће имати користи репрезентација а од продаје квалитетних играча из сопственог погона може лепо да се живи. Приватизоваћу овај интервју те ћу поручити људима да је ћирилица најлепше писмо на свету, да га морамо неговати и пазити, да морамо као народ подићи националну свест јер осим што губимо територије и људе, и ово нас мало преосталих корићењем других писама и мноштва туђица и англицизама губи свој идентитет. Поздрав свим српским менаџерима, пуно успеха у текућој сезони и све најлепше на приватном плану. Живела Србија!

  Хвала селектору на овим исцрпним и конкретним одговорима. Био је сјајан саговорник и надам се да ћемо се дружити поново после освајања медаље на следећем светском првенству!

  Толико за овај пут. Очекујте ускоро нове занимљиве теме и разговоре!