マガジン

Спак је менаџер из Новог Сада, вођа екипе FC Mutna Voda, клуба који је почео са радом заједно са почетком овог спорта на ппм-у. FC Mutna Voda је кренула из треће лиге, напредовала корак по корак, да би стигли до тога да данас имају освојена 3 првенства Србије, два Национална купа, 5 Лига Купа прве лиге, 5 Лига Купа друге лиге, бронзу у Купу Победника Купова и бронзу у Супер Лига Купу. Али претходна сезона је посебна и најуспешнија до сада, јер су успели да освоје сва 3 домаћа трофеја и стигну до осмине финала Лиге Шампиона.

Заиста резултати за респект. Због свих тих успеха смо направили и овај интервју са Спаком. Па кренимо.

* За почетак, честитке на освојеној триплој круни и хвала што си издвојио времена за овај интервју.

 - Поздрав. Прво хвала на честиткама. Врло радо ћу одговорити на питања и можда помоћи млађим играчима са неким саветима.

* Опиши нам својим речима како си стигао до трипле круне?

 - За триплу круну било је потребно да се поклопи доста ствари. Свако куп такмичење је прича за себе, јесте да сам био први носилац, али ипак ППМ Богови су ме погледали и није дошло до неких изненађења каквих је често било. Ево нпр. други носилац, Bonjito, није имао среће у купу и испао је веома рано, а они су увек неугодан противник. Тако да је куп прошао сјајно за мене, јер су били реални резултати, када се узме у обзир јачина тима и предност домаћег терена. Наравно, финале као свако финале, једна утакмица, један детаљ може да одлучи, један црвени картон, било шта, поред тога сјајан противник, на папиру исте јачине као мој тим, тако да кад се погледа извештај утакмице, на моје изненађење, испада прилично лагана победа. Можда је пресудила важност утакмице у првом полувремену. У сваком случају куп је добар начин да у Европу изађу и тимови који не могу целе сезоне да се носе у првенству са ипак реално јачим екипама, али уз пар добрих утакмица у завршници купа Европа је близу. Тако да је мој савет за све, да никако не прихватају куп здраво за готово, него да на њега гледају као на најлакши начин за излазак у Европу, посебно у сезонама када финалисти обезбеде кроз првенство Лигу Шампиона. Што се тиче шампионата, колико је за Bonjito био пех што су рано испали из купа, толико им је то дало предност у шампионату, јер смо FK-Crvena Zvezda и ја морали да играмо 5 утакмица више, а последњих пар са прилично високом важношћу, тако да су нам кључни играчи имали ипак нижу енергију за првенство. Ту је пре свега у другом делу и у завршници шампионата до изражаја дошла дужина клупе и квалитет играча на њој. Ја буквално имам два тима који су готово подједнако јаки. Ево идите на статистику и видећете нпр. да је један мој голман бранио на 23 меча, а други на 19, заједно су имали 23 меча без примљеног гола, што их ставља на друго место листе. Слично је и на осталим позицијама. Тако да свој успех приписујем тој дужини клупе, уз помоћ које сам могао да сачувам довољно енергије за све играче, да изгурају финиш сезоне максимално. Чак сам и у Лиги Шампиона догурао до осмине финала, и био близу бар још један степеник да прођем, али недостајало је мало спортске среће, с обзиром да сам са играчем више примио два гола у последњих пола часа, тачно колико је противнику требало за пролаз. Ал' ето, врати се то на некој другој страни. Елем, хтео сам да кажем да је битно паметно распоредити потрошњу енергије, јер не може 11 или 13 играча да изгура целу сезону, посебно не на 4 фронта. Као последица тог чувања енергије, а с обзиром да водећи играчи немају сврху да више одлазе у тренинг камп, јер су на заласку каријере, Лига Куп је дочекан са готово најјачим саставом и ето и он је освојен.

* Какви су противници у Србији, по чему си бољи од осталих?

 - Што се тиче противника у Србији, не желим да се други менаџери наљуте, али ипак FK-Crvena Zvezda и Bonjito су тимови који су свакако уз мој тренутно најјачи у Србији и заиста сваке сезоне нијансе одлучују. Мислим да што се тиче прве поставе, FK-Crvena Zvezda сигурно, а и Bonjito, имају бољи тим од мог, али ето, нијансе одлуче и као што рекох, по мом мишљењу, дужина клупе. После ова три тима, постоји још сигурно десетак тимова који су прилично јаки и који уз пар појачања могу озбиљно да претендују на највиши пласман. Тако да верујем да ће ове и наредних сезона трка за трофеје постати још узбудљивија.

* Какви су ти планови за Европу у овој сезони, као и за будућност клуба?

 - Ови момци који су изнели све ове успехе предходних сезона су ове године имали свој зенит, тако да ће неминовно доћи до смене генерације. За Европу ћу видети, зависи и од жреба, да ли ћу пробати да урадим тамо што више или ћу пак пустити омладинце из трећег тима, да у утакмицама, пре свега гостујућим, против јачег противника, скупљају искуство, а да кључним играчима енергију чувам за домаћа такмичења. Јер ово је највероватније већини мојих кључних играча последња сезона, тако да и у складу са тим, полако ћу правити чистку у екипи, пуштати у ватру све више омладинце и вероватно кроз 2-3 сезоне почети буквално од нуле, са тотално новим тимом и врло вероватно опет из ниже лиге, а већ сада имам 14 играча који ће кроз тих пар сезона бити носиоци, уз наравно куповину још неких младих звезда, како бих опет имао два тима на располагању. Свестан сам да је немогуће да нон-стоп будем у врху, тако да је од наредних сезона време за неке нове шампионе, који сада имају тим који им полако улази у зенит.

* Како си развијао клуб и шта је битно у развоју, обзиром да играш од прве сезоне и треће лиге?

 - У првим сезонама нисам пуно улагао у играчки кадар, гледао сам инфраструктуру што више да подигнем и стадион наравно. За квалитетно функционисање клуба кључ су финансије, самим тим савет за нове, а и старе који то нису урадили, да што пре дигну стадион на 80 000 места. Код мене, продаја карата чини око 20% укупних прихода. Од спонзорстава (генерални, медијски, вип ложе), у мом случају, од почетка моје каријере је дошло преко 60% прихода, а знамо да на то највише утиче УТР. Ја сам се од седме до осамнаесте сезоне константно шетао из друге у прву лигу. Зашто сам то радио? Ишао сам логиком „боље бити први у селу, него задњи у граду“. Када сам ушао у прву лигу, могао сам да се борим за средину табеле и ту да таворим годинама. Ипак, моје размишљање је ишло да кад сам у другој лиги ту издоминирам, јер сам реално имао јак тим за тај ранг такмичења, будем првак и освојим Лига Куп, јер уз помоћ тог Лига Купа играм Европу. А онда у наредној сезони баталим првенство, гледам да завршим у баражу за испадање и испаднем. Али се тада фокусирам на Национални куп и Супер Лига Куп. И онда кад испаднем, опет у другој лиги доминирам, набијам УТР, а понекад преко купа сам успевао да из друге лиге учествујем у Купу Победника Купова, некад сам и до полуфинала ишао. Тако да сам сваке сезоне гледао да играм такмичење где могу највише да побеђујем, како би имао што бољи рејтинг. Наравно, касније кад сам већ довољно ојачао и играчки и финансијски и кад сам видео да могу да будем претендент на титулу, нисам више испадао. Ето задње 3 сезоне сам освајао титуле, пре тога мислим 5 сезона за редом сам био трећи. УТР треба свима да буде нешто на шта треба да се фокусирају, ето ја сам таквом тактиком дошао на 29-о место светске листе, иако ми је јачина тима можда око 100-тог места. УТР се не гради за једну или две сезоне него се на њему ради константно, зато треба бити стрпљив, ето мене није мрзело да 11 сезона испадам. Гледао сам да и кад испадам из лиге то буде преко баража и то обично као 15-и. Зашто? Зато што као 15-и ипак имаш више победа и нерешених него као 20-и и играш још две утакмице, где је пун стадион и где и ако си одлучио да испаднеш, једну катастрофално изгубиш, али другу можеш и да добијеш или ремизираш, опет јачаш рејтинг, тако да сам гледао да пазим на сваки детаљ. И као 15-и или 16-и играш и Лига Куп, опет 4 нова меча.

Још једном хвала Спаку на овом разговору и пуно среће у даљој каријери.

Спортски поздрав,

Уредништво ППМ тима Србије