PowerPlay Magazin

 Добродошли назад у земљу кошарке!!!!

 Ако смо пре 4 године били покрадени и остали без медаље на бруталан начин, ове године све се поклопило.... Судбина или нешто друго, тек било нам је потребно ово финале са Америма.

 Иако смо у припремном периоду играли сасвим солидно (7 победа и само 2 пораза) многи су сумњичаво испратили изабранике Саше Ђорђевића пут Шпаније.

 Причало се много о пројектованом финалу и срамоти ФИБЕ јер су направили такав костур да су се играла буквално два првенства света. Једно где би Шпанци требали да пред својом публиком лако пређу све препреке и да се легенде Шпанске кошарке опросте од репрезентације са медаљом (цела Шпанија се надала златној) и друго где би се Американци са својим скупо плаћеним звездама прошетали другим делом костура и онда у пројектованом финалу одлучили ко је наредних пет година владар планете.

 Изабраници наше легенде Саше Ђорђевића испраћени су пут Шпаније без много помпе и оптимизма. Не толико због резултата у припремном периоду већ више због састава екипе. Радуљица остао без клуба, Катић у позним годинама и такође без клуба, Калинић и Јовић у просечном Радничком са просечном статистиком, Крстић већи део сезоне повређен, Богдановић млад и жељан доказивања, увек непредвидиви Теодосић, Бирчевић за кога су само они који прате кошарку чули, Марковић који је досад увек служио само у дефанзивним задацима, човек за све улоге Бјелица, Симоновић, Штимац.... То је састав у које скоро нико није веровао сем човека који нам је донео толико радости у светом дресу, Ђорђевића.

 А у Шпанији после лагане и очекиване победе над  Египтом резултатом 85-64 уследио је пораз од Француске у драматичној завршници (неки би рекли и крађом судијском) 73-74, затим не баш сјајна игра и победа против Ирана 83-70 и порази  од Бразила 73-81 (где у последњој четвртини нисмо постигли кош пуних седам и по минута) и страшне Шпаније 73-89 (где смо само на тренутке играли онако како можемо). Већина нације је већ прежалила нашу репрезентацију и многи су најављивали дебакл. Опет су многи ликовали и говорили како Ђорђевић није још за тренера, како репрезентација нема будућност, преиспитивали су списак играча.... А селектор сву одговорност преузимао на себе, говорио да верује у овај тим (многи га већ прогласили лудим) и говорио да нисмо рекли последњу реч. Групу смо завршили са скором 2-3 и пласирали се у четвртфинале као четврти у групи.

 А онда препород, од утакмице са Грчком у осмини финала до финала са Америком гледали смо једну другу Србију.

 Осмина финала нам је донело одлично укомпоновану екипу Грчке, непоражену и првопласирану екипу групе Б. Пред Хеленима су редом падале екипе Хрватске, Литваније, Аргентине, Сенегала и Филипина. Тим без изразитих индивидуалаца али сјајно упаковани у тим били су једно од најпријатнијих изненађења турнира до тад. Међутим наишли су тог 07.09.2014. на једну другу Србију. Одлучну, јаку, брзу. Сви су очекивали мали број поена и чврсту утакмицу али пред нападом Србије није било спаса. Редом су погађали сви, Теодосић, Богдановић, Бјелица, Радуљица и помало неочекивано Калинић. Сјајном партијом на овом мечу показао је сав свој потенцијал и постао откровење шампионата. Постеризовање високог Бурузиса се вртело на свим шпицама данима после утакмице а нашим играчима донело самопоуздање.

 Ако смо годинама чекали да Милош Теодосић сазри као играч,  да преузме одговорност и да избаци неке своје бубице из главе он је то урадио на овом првенству. Увек се знало какав је играч Милош али смо се увек питали какав би постао кад би својој игри додао мало одговорности.  То нам је показао од осмине финала када је најзад заиграо онако како зна. Пагађали смо из рекета, тројке, куцали и потпуно разбили Грке и ушли у 8 најбољих на Светском првенству. Крајњи резултат реално показује стање на терену 90-72 . Најбољи у нашем тиму су били пробуђени Богдановић са 21 поеном (4/7 за 3 поена), Радуљица са 16 поена, Теодосић са 13 поена и 5 асистенција, Калинић са 12 поена и Бјелица са 8 поена и чак 10 скокова.

 Четвртфинале нам доносу дужнике из групе Бразилце. Тим од којег смо се са правом прибојавали, тим са неколико НБА играча и сјаном како спољном линијом тако и под кошем. Тим који је на шампионату изгубио само од домаћина Шпаније.  Међутим оно што је наш тим показао на овом мечу превазилази сва наша надања. Зрела игра Теодосића, најзад пробуђени Крстић и нова нада Светске кошарке Богдановић нису дали Бразилцима ни промил шансе. 84-56 за наше момке, пласман у полуфинале и две шансе за медаљу. Најбољи у нашем тиму је био Теодосић са 23 поена ( 5/3 за три поена и 10/10 са пенала), Богдановић са 12 поена и 6 скокова, Радуљица и Крстић са по 10 и увек сјајни Бјелица са 9 поена, 8 скокова, 5 асистенција и једном блокадом.

 Полуфинале против Европских шампиона Француза који иако у тиму имају неколико сјајних НБА играча али без вође тима Паркера многи нису видели у најужем кругу фаворита за поделу медаља. Ипак Французи су приредили највеће изненађење шампионата и избацили Шпанију, потпуно су доминирали у скоку (50 наспрам 28). Нанели су највећи пораз Шпанцима у задњих 54 године на њиховом терену 65-52 и заслужено ушли у борбу за медаље.

 Меч је почео као и претходна два нашег тима. Сјајна игра нашег тима у прве две четвртине, одлична рола Теодосића који је погађао како је хтео донели су нашем тиму сигурно вођство на полувремену 46-32. Када се завршила трећа четвртина на семафору је писало 61-46 и изгледало је да ће наш тим и овај меч лагано привести крају. А онда нешто што нико није очекивао, Французи улазе у изузетан шутерски ритам, погађају сви и утакмица улази у неизвесну завршницу. Тада нас је срећа погледала. На 4 разлике за нас Радуљица у покушају да ухвати једну лопту, окренут леђима кошу постиже случајан кош и ипак успевамо да одбијемо и задњи налет упорних Француза и добијамо меч са 90-85. Да овакви мечеви рађају нове звезде видели смо на примеру два играча. Никола Калинић, дефинитивно је показао да је играч за велика дела јер је у неизвесној завршници узео одговорност у своје руке и постигао можда и одлучујућа два бацања и Богдан Богдановић који је у задњих 5 минута постигао 10 поена (две тројке, улаз и два пенала) и имао сјајну асистенцију ка капитену Крстићу кад је повукао два противничка играча на себе. Најефикаснији на овом мечу је поново био Теодосић са 24 поена (5/7 за 3 поена), Богдановић са 13,на овом мечу сјајни Марковић (који је и себе вероватно изненадио бројем поена) са 11, Радуљица и Крстић такође по 11 и Бјелица са опет сјајним учинком од 10 поена, 7 скокова, 5 асистенција и једном рампом.  Занимљивост на овом мечу је да су Французи у задњем периоду постигли чак 39 поена а у прве 3 четвртине тек 46. Треба истаћи и сјајну ролу Француског суперстара Батума који је постигао 35 поена а тројке шутирао  невероватних 8/12 а Француски тим одличних 45% (15/33) док смо ми имали сјајних 53% (8/15).

 Финале против свемоћних Американаца је показало да је ово било првенство где је Американцима већ унапред  била обезбеђена златна медаља а сви остали су се борили за сребро. Екипа која је просечно побеђивала противнике са 32 разлике свом арсеналу оружја додала је још једно против којег се није могло.  Шут за 3 поена. Ако смо очекивали од физички супериорних Американаца надмоћ под кошем и у скоку, сигурно нисмо да ће до полувремена шутирати чак 11 од 16 за 3 поена. Већ на одмору између два полувремена свима је било јасно ко узима Златну медаљу, резултат је гласио 67-42 за Америку. До краја меча наши момци су приказали неколико атрактивних потеза и успели да постигну 92 поена (највише од свих на шампионату против Американаца). Резултат је на крају гласио великих 129-92.  Треба напоменути да је бронзану медаљу освојила екипа Француске победом над Литванијом 95-93.

 Упркос поразу у финалу цела Србија је била на ногама и славило се у свим градовима наше мале земље. Општи утисак је да је ово огроман успех и да је направљена лепа база за будућност. Оставили смо иза себе домаћина Шпанију, Француску, Литванију, Бразил, Грчку, Хрватску, Словенију, Турску....

За крај, да покажемо колики је ово успех цитираћемо речи нашег селектора:  "Сви су мислили да сам луд што сам толико веровао у ове момке"

Из Шпаније ваш извештач поносни Србин