PowerPlay Magazin

Као што смо и најавили у предходном чланку у наредним данима укратко ћемо се упознати са тимовима, најтрофејнијим, тимовима у успону, оним слабијим и свим осталим који то заслужују или не заслужују али ће бити представљени као пример из различитих група тимова који су тренутно активни на ППМ Фудбалској сцени у Србији. Вероватно многе тимове знате, већ сте их и сами анализирали, пратили њихову игру, резултате, играче и знате доста о њима али није на одмет да се подсетимо и чисто видимо како изгледају наше лиге, кроз кратак преглед неких од тимова.
У првом чланку о упознавању тимова из Србије представићемо пар тимова из Лиге 1, најелитнијег такмичења које имамо у земљи. Вероватно ће многима овај први бити досадан обзиром да смо о њима већ говорили више пута кроз различите теме али дефинитивно заслужују да се овде и нађу, на првом месту, у првом чланку овог циклуса представљања наших тимова. На самом крају, пре него што почнемо са представљањем, након што то учинимо са домаћим тимовима, имаћете прилику да се упознате и са неким од најачих и најтрофенијих тимова из света. Али за почетак да кренемо са нама најпознатијим тимовима.

Краљевина Србија  

Свима сигурно добро познат тим, наш тренутно и сезонама уназад најбољи тим који имамо, најтрофејнији и на челу са менаџером IzzaX свакако представља многима пример и циљ, односно анализирајући игру, тактику и умешност овог менаџера проналазе начин да као и он буду један од најбољих играча не само у Србији већ и у свету.
У предходних једанаест сезона овај тим освојио је чак осам титула државног првака, једну титулу у националном купу, чак шест пута био победник Лиге Шампиона, а два пута био онај поражени у финалу што нико други у свету није успео, гледајући резулате овог тима у најелинијем такмичењу старог континента.
Тренутно најбољи играч у овом тиму јесте свакако Чешки интернационалац Jáchym Polinský, иначе један од бољих, ако не и најбољи играч у свету, а одличну подршку има од својих саиграча Asser Liukka из Финске и Arnaldo Colonnese из Италије. Просто, један интернационални тим у коме је верујем сан сваког фубалера да заигра макар пет минута. 
Снага овог тима рекорд је достигла у другом колу првенства ове сезоне када је износила, веровали или не 234. Овај тим из Београда, који своје утакмице игра на стадиону Династије Карађорђевић тренутно је на првом месту наше најјаче лиге. Стадион је самксималним капацитетом, а када су објекти у питању све је на максималном стадуму осим центара за обуку и одржавање и медицинског центра, који сложићете се нису нека предиспозиција и главни фактор у уздизању тима на овај ниво. Са друге стране сумњамо да ће још дуго остати и ови објекти испод максимума обзиром да овај тим из дана у дан све више расте и повећава доминантност како на домаћем, тако и на светском игралишту.
Када је тактика у питању најчешће играју на нормалну важност, али у неким утакмицамаа које су по њима мање битније или су у далеко већој предности одиграли су и веома ниско или ниско уколико би се испоставило да је у првом плувремену то био слабији темпо него што би требало. Поседовање лопте је некако стандарднни стил игре овог тима, интензитет игре је без икаквих дилема увек брз и динамичан док је већ агресивност променљива у зависности од снаге и стила игре противничког тима. У одбрани је увек нека средина, неки класичан и мешовит стил, међутим уколико би се морали одлучити шта је претежније онда је то за нијансу ближе поседовању лопте и додавања у одбрани. 

ФК Лорис

Тим под диригентском палицом mikist сјајан последњих сезона и некако једини тим који иоле може парирати Краљевиини Србији од како су неки од јаких тимова одустали од игре и угасили се, односно остали без својих менаџера. Тим који у својој витирини има две титуле победника Националног купа и једном победник Лига Купа у првојл лиги јесте свакако нешто са чиме се са разлогом поносе и могу се дичити њиме. У европи некако је увек четвртфинале Купа Победника Купова било непремостива препрека и једном осмина финала, али то је некако њихов домашај у овом тренутку, да ли због среће, мањка искуства играча или једноставно слабијег квалитета тако је како је.
Тим који предводи један од најбољих домаћиг играча Goran Konstantinović свакао има доброг основа, погтово ако помене уз њега још и колегу из репрезентације Nenad Milanović и сјајног Норвежанина Terje Langø. А и одличног Filip Jovkov који долази из комшијске Бугарске. 
Стадион Јелена Јанковић у Београду свакако јесте храм овог фудбалског тима који прима максималних 80.000 гледалаца и у већини мечева је испуњен до последњег места. Готово исти стил и квалитет објеката и Лорус гаји као и Краљевина Србија те је све тако на максималном нивоу сем објеката лечења, одржавања и оспособљавања особља што и јесте заиста најмање битан сегмент у развоју једног ППМ Фудбалског клуба. Снага овог тима мкасимум држи на 199 постигнут на почетку ове сезоне.
Ако детљније погледамо тактику овог тима можемо видети да успех ове скупине лежи у уједначеном стилу додавања, подједнакој игри на дуге лопте и кратке пасове, док је интензитет игре углавном на нормалу, осим у екстремниом случајевима и битним мечевима када иде и до веома високог, као и веома ниског када је тим далеко слабији мада су ти случајеви јако ретки, готово да је негде око 3-4 меча по сезони са веома високим, односно веома ниским степеном важности. Ако даље погледамо овај тим има одличу дефанзивну линију чија уиграност и показује квалитет кроз честу игру на офсајд замке те је тако противнику за победу у овом делу терена потребна искусна и квалитетна последња линија напада како би одолела овако јакој одбрани. Притом ову одбрану краси и одлична уједначеност у игри на избацивање и додавање у одбрани. Па из свега изнетог може се закључити да овај тим краси можемо слободно рећи једна од најбољих, ако не и најбоља одбрана у Србији. 

Мали Таш

Један од тимова који никад није био у самом врху државних тимова али је јако вредан помена, предводи га искусни Djiglo који иза себе има јако добру каријеру како менаџера тако и играча, односно позанваоца фубала уопште. Овај тим је оформљен у другој сезони и то пронашао се у далекој Четвртој лиги и то готво на самом крају сезоне што ће нам рећи да никако није касно почети са краја друге сезоне неки спорт а да притом будете касније у самом врху или у златној средини, односно слободно могу рећи међу првих десет тимова у земљи. Већ су се у својој првој одиграној сезони пробили до треће лиге где су остали до шесте сезоне када су уласком у другу лигу наишли на велике потешкоће за опстанак и борбу са далеко јачим тимовима. Након паклених три сезоне борбе за опстанак овај тим нагло, захваљујући квалитету менаџера скаче са дна и у деветој сезони обезбеђује себи карту за улазак у елитни круг. Све до прошле сезоне трајала је клацкалица, испадање из лиге, поновни повратак, испадање, поновни повратак али на крају крајева морамо их похвалити да су напокон створили један тим који вреди помена увом магазину и који јесте постао конкуренција крем елити наше земље у ППМ Фудбалу и верујем да ће наставити да расте у том смеру да ће се можда и они тимови који се боре за еврпу прибојавати ове скупине. 
Тим из Београда са World Wide (14400) стадиона сваку утакмицу креће пун мотива и жеље да напредује. Тако ни инфраструктура не заостаје па су објекти тренинга који је на максимуму као и Академија и Људски ресурси који су на један степен од максимума главни адути овог тима. Када је играчки кадар у питању вредан је свакако помена Ilgvars Kokainis из Летоније, као и јако квалитетан и највећа претња, најискуснији играч овог тима, центарфор из Швајцарске Heinz Bossay.
Овај тим, изненадићете се, ове сезоне није играо на веома високо, а богами мале су шансе да ће против вас одиграти и високо обзиром да су један од оних тимова који и са нормалном важношћу оставрује своје циљеве а енергију чува за саму завршницу. Оно што краси овај тим јесу свакако јако брза и динамична игра и сјајне дуге лопте које могу помрсити рачуне и најачим клубовима у земљи, међутим били смо сведоци и мечева кака одлично знају да избалансирају дуге лопте са поседовањем те и на тај фактор изненађења додђу до упсха. У одбрани су већ некако препознатљиви и са малим бројем промена, те су тако више окренути ка сигурнијој игри на избацивање лопти ван опасности и избегавању да користе офсајд замке и тиме излажу тим ризику.
Снага овог тима је тренутно 149, мада овај тим памти и своје најбоље дане са снагом и до за њих рекордних 162. 

Боњито

Тим под диригентском палицом Gogsi. По мени гледано најинтелигентијег и најспособијег менаџера у Србији има овај тим. О овом тиму смо већ раније говорили, али не о тиму који је, као што сада табела каже најбољих 8, већ о тиму из нижег ранга. Наиме овај тим је основан првог дана прве сезоне, почели су из треће лиге и стрпљиво градили свој тим целих три сезоне иако се већ после прве говорило да је то тим који свакако заслужује место у вишем рангу. Но стрпљиви менаџер је чекао да направи што квалитетнији тим како се не би одмах борио з опстанак и тек у трећој сезони заузео место у вишем рангу. Две сезоне након тога улазе у прву лигу, по мом мишљењу један тактички потез како би увидео шта тиму недостаје и које су то ствари које се у тиму морају поправити. Већ наредне се враћају у другу лигу како би исправили те недостатке и грешке и онда поновним повратком у седмој сезони заузимају своје место у првој лиги које достојно бране све до данас, а последње две сезоне постају предња свима, те се на тај начин боре за сам врх и своје место у европи. Прошла сезоне је овом тиму била најбоља, обзиром да су постигли највеће успехе, шеста позиција у првенсту и четвртфинале купа. 
На максималном опремљеном стадиону под ивицом, овај тим сваког дана напорно тренира и представља неосвојиву тврђаву свим портивницима који ту долазе. Завидан је и ниво објеката овог Београдског тима који своје адуте види у Тренинг објетима које је довео до максимума и на корак испод Људксе ресурсе и Академију, што је неки стандард како треба усавршавати објекте. Играчки кадар је јако добар, пун потенцијала и подмлатка. Но искуство Чеха Ferdinand Kaloč и квалитет његовог сународинка Roman Pluháček су два стуба која држе овај тим. Уз њих двојицу је јако добар и квалитетан и један домаћи, искусни играч, реч је о Čubrilo Pavlović али и дефиитивно најзаслужнији својим головима добринос даје Пољак Hubert Hanc.
Тактички потези овог тима су углавном стандарди и код њих нема изненађења, противиник може са сигурношћу да тврди њихов стил игре и тактику али проблем представља квалитет тима те тако ретко ко пронађе начин и ретко ко има квалитетне играче који ће план за пробијање ове тактике спровести у дело. Нормалну важност која је стандард овог тима у 90% случајева прати уравнотежена игра на дуге лопте и пренос преко средине, односно поседовање лопте и борбу за исти на средини терена. Никад нису ни претерано агресивни нити благи, ко год да је притивник али су зако чести у коришћењу офсајд замки које ретко ко може да избегне, а тешко је и насамартити одбрану која интелигентно и искусно у свакој утакмици зна да додавањима сачува лопту и искусно покрене нови напад.
Снага овог тима тренутно је 165, док рекорд постављен на самом старту ове сезоне износи 177.