PowerPlay Magazine

     Нема пуно позванијих људи који би могли да нам детаљније и стручније приближе стање у српској и трендове у светској кошарци од тренутног првака Србије, Саве Савановића. Пре свега, добродошли, гос'н Саво у наш скромни студио у Нишу и велико хвала што сте одвојили времена за екипу кошаркашког Журнала.

1. Пре свега, како вам се свиђа Ниш и колико дуго остајете на југу Србије?

Долазак у царски град је за мене одувек био посебан ужитак. Нема много места на свету која се могу похвалити таквом историјском и културном баштином какву има Ниш. Када год ме пут нанесе у места са таквом енергијом која исијава из култа древне мудрости, где сваки зид или комад земље одише биомагнетизмом прошлости, изгубим појам о времену и дужини боравка у истом. То је својеврсни перформанс који одржава моју хомеостазу и ја се сваки пут ''подмладим'' упијањем те енергије која је свуда око нас у местима као што је Ниш. То је право уживање, а задржавам се све док ми душа не каже да је доста.

2. Они бољи познаваоци кошарке знају врло добро ко сте и шта значите српској кошарци. По 3 пута освајачи Купа Кораћа и прваци државе, уз 3 титуле допрвака у оба такмичења. Како видите своје досадашње успехе?

Искрено, нисам водио званичну статистику, нити сам се оптерећивао бројкама, али сам поглед на податке које сте изнели ми говори да могу бити задовољан постигнутим. У принципу, било које такмичење да је у питању, циљ сваког такмичара је да барем једном осети сласт победе и успеха. То искрено желим сваком учеснику јер посвећеност било ком послу црпи снагу и троши време, а то је једини ресурс који је ненадокнадив. На крају, када се подвуче црта, сатисфакција за све је, наравно, успех.

3. Сведоци смо последњих сезона да се стање у нашој лиги мења, више нема изразитих фаворита, а екипа Маде ин Србија је неко ко претендује да преузме примат. Можемо ли гледати Вашу доминацију наредних година?

Промене које се дешавају нису тектонске, али су дефинитивне. Последица су разлике у односу прилива средстава, резултата екипа и квалитета играча у тиму који нису увек пропорционални. О тој теми сам више пута дискутовао на форуму. Све то доводи до ситуације да једна екипа када достигне одређени ниво не може да повећава своје приходе, а расходи се нагло увећавају због квалитета играча које поседује. Тај раскорак неминовно доводи до стагнације, док екипе које се развијају полако достижу тај ниво и долази до равнотеже. Тада велике екипе или банкротирају и нестају, или распродају свој играчки кадар па то улажу у млађе играче покушавајући да обнове циклус, или нивелишу између резултата и могућности. Никада нисам волео ''гомилаче пара'', који затим изборе инстант успех, направе хаос и потом нестану. У нашој лиги се појавило пар екипа којима предвиђам светлу будућност и успехе, под условом да наставе започетим путем, а то су, пре свега, ГГаково, КК РСК Далмација Ниш, а потом КК Трико и КК Цезар. Што се тиче моје екипе, знате како се каже: ''никад на потцењуј срце шампиона.'' Конципирао сам екипу на одређеним принципима, тако да какав год тим имао и које год тренутно место заузимао, моји момци су, заједно са мном, у сваком моменту ''кадри стићи и утећи и на страшноме месту постојати''.

4. Као редован учесних европских натјецања имате 2 четвртфинала КПК и 2 осмине финала Лиге Првака. Где је Европа у вашим клупским амбицијама и можемо ли очекивати искорак у резултатском смислу?

Међународна такмичења су нека друга димензија. Ту свака екипа представља, пре свега, своју земљу и то је част у сваком смислу. Дужност сваког тима који избори међународно такмичење је да достојно представља државу из које долази, а не да схвати то такмичење као излет или лепо искуство. Значи, борба непрестана до последње капи крви, а ако противник буде бољи, пружити му руку и честитати, па докле се стигне. Таквим приступом су до сада ''бачене на колена'' многе екипе које су биле фаворити ''на папиру''.

5. Били сте 3 сезоне на челу А селекције а сада сте већ трећу сезону у низу помоћник у државном тиму. Како видите нашу најјачу селекцију у поређењу са водећим репрезентацијама и можемо ли се надати неком већем успеху на највећој светској смотри?

Сматрам да је дужност сваког менаџера да буде максимално на услузи репрезентацији. Да ли ће то бити на месту изборника, помоћника или једноставно менаџера који тренира играче за репрезентацију, потпуно је небитно. Мени је била част што сам водио репрезентацију, ударио темеље на којима смо изградили све успехе у протеклом периоду. Стални смо учесници завршних турнира и екипа против које нико не може са сигурношћу да упише сигурне бодове или је елиминише. Тврд смо орах и екипа за избегавање за сваког противника и на то сам поносан.

6. Да све не буде идилично потрудила се финансијка инспекција која је претходних дана боравила у спортсом центру ''Контејнери код Вука'' и чешљала папире. Жута штампа наводи да је учестало рушење објеката разлог томе те да, наводно, постоје докази о умешаности грађевинске мафије у целу причу. Ваш коментар?

Нема инспекције која није посетила нашу арену. Живимо у таквом времену да је профит важнији од витешке игре, каква је и кошарка. На нашу жалост, арена клуба се налази на земљишту које је веома интересантно приватним предузимачима и власницима крупног капитала. Кошарка није профитабилан спорт и самим тим права је магија успети поставити стабилну финансијску конструкцију а при томе играти за срце и душу правих љубитеља игре под обручима. У клубу ћемо се борити до последњег динара да сачувамо клуб који је практично постао национални бренд, институција, али за то тренутно нема слуха у врху политичког естаблишмента. Све у свему, нема предаје, нема повлачења. Међутим, као Дамаклов мач над главом клуба виси банкрот, који је до сада 3 пута избегнут, али не знам колико ће то дуго још трајати. За мене су припадници организоване криминалне групе, за сваки случај, спремили глогов колац. Шта је сигурно, сигурно је.

7. Само ове сезоне су петорица младих играча доведена у клуб, те добила отказ након кратког периода. Ко је заказао, спортски сектор, финансијски, скаутинг служба?

Клуб је одувек имао своју развојну компоненту оличену кроз играче који стасавају по неколико година у клубу и онда постају носиоци када сазру за елитно такмичење. Међутим, пошто је клуб хонорарно, као тренера и скаута свих младих играча у клубу, ангажовао легенду магичне игре Дулета Вујошевића, на његову сугестију су се увели критеријуми по којима би неки играч могао остати у нашем тиму. То је резултирало отказима играчима који нису прошли то ''густо сито''.

8. Капиталистичко друштво је неумољиво, стога сте били принуђени на продају неких од носилаца игре у скорије време, што се није одразило на резултате, чак напротив. Докле тако?

''Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака''. Свако има неке своје идеје у приступу игри. Добри играчи доносе квалитет, али само њихово задржавање изискује огромна средства. Зато код сваког играча покушавам да нађем нешто по чему је специфичан и неуобичајен. Рецимо, брзина код високих играча или натпросечна висина код ниских играча, што доноси један посебан квалитет екипи, непредвидивост за сваког противника, што и јесте највећи квалитет екипе коју водим и кључ је већине успеха које је постигла, иако никада званично није била фаворит.

9. Какве су ваше прогнозе, ко ове године долази до финала домаће лиге?

Лига је таква да први пут после много сезона нема изразитих фаворита за освајање лиге, тако да би свака прогноза била незахвална. Екипе у надолазећем успону имају велику прилику да поставе нова правила игре већ у овој сезони и да успоставе нове односе снага.

10. За крај, можете ли дати неки користан савет спортским радницима који прате ваш рад?

Никада не одустајте од својих снова. Верујте у њих и не дозволите да ико пољуља вашу веру у њихово остварење. Будите борци и не предајте се унапред никада и никоме, без обзира каква сила стоји пред вама. На крају, хтео бих и да се захвалим творцу овог интервјуа што је омогућио матором српском вампиру можда и опроштајни говор пре одласка на вечни починак у миру.

     Мало је рећи да је редакција кошаркашког Журнала уживала у разговору са доајеном српске кошарке. Посебно нам је драго што смо имали то задовољство да га угостимо баш у Нишу, у нашем студију, што је, сагласићете се сви, неупоредиво пожељнија локација него у Контејнеру код Вука. Уз наду да су му хомеостаза и биомагнетизам сада у реду, те да Дамаклов мач више не виси над главом, или да је, ако ништа друго, туп, власнику екипе актуеног првака Србије желимо све најбоље у будућности, како на приватном, тако и на пословном плану, и надамо се да ће се клупска соба са трофејима и на даље попуњавати а да ово није ни изблиза последњи разговор са српским медијима. Спортски поздрав!