PowerPlay Ajakiri

Кошарка се "вратила" кући у Србију

Кошарка... наш национални спорт број 1. Спорт због којег смо сви спремни да навијамо будилнике и устајемо у праскозорје. Спорт који нам је донео толико радости, осмеха, суза и пива. Спорт због којег смо постали селектори и сви знали ко треба да игра у првој постави, а ко у ширем ростеру репрезентације. Е, тако је то у реалној кошарци, а на ППМ-у?

Наша селекција је ту од почетка, од 3. сезоне када су кренула репрезентативна такмичање. Пролазиле су сезоне, мењали су се селектори, играчи, али нешто нам је као заједници фалило у кошарци на ППМ-у.

У млађим категоријама до 17 година, успели смо да дођемо до две медаље, једног другог и једног трећег места на Светском купу. У селекцији до 19 година иста прича. И ту смо успели да дођемо до два одличја, једног другог и једног трећег места. Међутим у А селекцији, у сениорима, никако нисмо могли до тог макар једног одличја. Далеко од тога да нисмо имали шанси, да нисмо имали добре селекторе, играче. Напратив! Селекцију су водили и темељно јој прилазили многи менаџери, али једноставно некада нам је срећа окретала леђа, некада погрешна тактика, некада нешто сасвим треће и непланирано. И тако, пролазиле су сезона за сезоном. Некако смо већ навикли да ће на крају, опет нешто непредвиђено да се деси. 

Тако је било и у сезони за нама, у сезони 57. Реално, сем можда селектора dr Save Savanovića и његовог помоћника zilijan нико није ни веровао у неки већи успех селекције. Све је деловало, као још једна обична сезона...  

Квалификациону групу за Светски куп, момци су одрадили онако како и треба, сигурно и тактички. Завршили су је на трећем месту, месту изнад црте које води на СК. Иза себе су оставили ни мало наивну селецију Словеније, која је пропустила овај Светски куп. Уз нашу селекцију из наше групе, пролаз су обезбедили Хрватска и Естонија. 

Судбина, или ко зна шта већ, али на Светском купу поново смо у истој групи, гле чуда са Хрватском и Естонијом. Само овога пута распоред је на крају одигране групне фазе био мало другачији. Хрватска и Естонија завршавају као петоласирана и шестопласирана селекција у групи и опраштају се од даљег такмичења. Ми смо добили утакмице против њих, а уз то забележили смо победу и против Летоније, тако да смо наставили даље такмичење у Плеј офу са треће позиције у групи. 

Та трећа позиција у групи, доноси нам у осмини финала "панцере" за противнике. Немачка селекција, ни мало наивна. У последњих десетак сезона, чак три пута су стизали до бронзане медаље. Зна њихов селектор да постави тактику. Али знају и наши момци! На крају, победа и пласман у четвртфинале. 

У четвртфиналу селекција Украјине. Шта тек рећи о њиховој селекцији... Они су до сада 2 пута оствајали Светски куп, узели чак 7 медаља са овог такмичења. Остало нам је било само да се надамо да ће наш селекторски двојац успети да пронађе кључ и закључа нашу одбрану, а онда да нађе начин и да убаци поен више од противника. Тако је и било. Србија излази из овог меча као победник и улази у полуфинале, у борбу за медаље! 

Има ли тежи противник од Словачке? Ееееј, са том Словачком смо требали да одмеримо снагу у полуфиналу рођаче. Са Словачком која је до сада сакупила 27 одличја са Светског купа, која је до сада била 9 пута шампион. Нисмо се предавали. Борили смо се, али на жалост морали смо на крају пружити руку бољем. Много су јаки, реално. Словачка је отишла да игра за злато (које ће и освојити), а нама је остало мање од 24 часа да се припремимо за меч за бронзану медаљу. 

У том мечу за треће место противник нам је била селекција Бугарске. Нишанили су Бугари 5 медаљу са Светског купа и сањали о дочеку у Софији, али ми смо дошли по "наше", ми смо дошли по одличје! Нисмо дошли да само будемо учесници тамо неког меча за треће место. Та медаља нама припада већ одавно... И играли су наши момци одлично вођени са клупе, онако како само ми умемо. И на крају после последњег звука сирене лопта је полетела високо у ваздух!

СРБИЈА ЈЕ ОСВОЈИЛА БРОНЗАНУ МЕДАЉУ НА ППМ СВЕТСКОМ КУПУ У КОШАРЦИ! Прву у својој истирији! 

Честитке момцима који су водили ову репрезентацију и који су нас учинили поносним. Свака част за предани рад и стрпљење. Заслужили смо сви ову радост, а ето ви сте успели да нам је донесете. И да вратите веру у кошарку кући, у земљу Србију.  Сада је све на свом месту! 

Да ли ћемо наставити даље у том ритму и наредних година, или ћемо опет морати да чекамо 50+ сезона да поновимо успех, време ће показити. Наше је да верујемо у овај селекторски тандем и да се надамо да ће наставити и даље у овом ритму. 

Шта је проблем код млађих селекција и зашто су утихнуле, не знам прави одговор. Волео би да разменимо мишљења на форумима или овде па да у будућности нешто и ту променимо и вратимо се на кошаркашку ППМ мапу и у млађим категоријама. 

Време је за нову сезону и нове победе. Срећно свима и не заборавите... Кошарка се вратила кући, у Србију!