PowerPlay Ajakiri

Светско првенство у рукомету - У19 ЧИЛЕ

Почећу овај текст тотално другачије од свих досадашњих. Направићу тренутну анализу најмлађе рукометне селекције Србије и упознати вас са неким чињеницама.

Данас почиње СП у рукомету за све три категорије. А репрезентација игра у Норвешкој, у групи где ће јој противници бити Француска, Хрватска, Шпанија, Босна и Херцеговина и Иран. Неку детаљнију анализу и крајње домете ове селекције нећу овом приликом коментарисати. Пожелећу срећу овој селекцији и њиховом селектору. Што се тиче селекције до 21 године, ово је други завршни турнир да га пропуштамо. 7 пута смо наступали на финалном турниру, а ево други пут нам се дешава да се нисмо квалификовали. 

Најмлађа селекција ће играти у Чилеу, у групи са Словачком, Француском, Словенијом, Шведском и Хрватском. Гледано по ранг листи репрезентација, једино смо боље по УТР-у пласирани од Швеђана и у тај меч можемо ући као благи фаворити. Треба напоменути да је ово 9 СП за овај узраст, да смо се до сада пласирали на свих 9, и да смо шест пута успели да прођемо завршну групу, али ни једном нисмо успели да срушимо традицију и прескочимо препреку звану "осмина финала". Да ли ова генерација има снаге, макар за почетак да понови успех својих претходиника и прође групну фазу?

На "сигурне" бодове против Швеђана не смемо да рачунамо никако. Морамо их зарадити. Поред њих потребно је добити још најмање једну репрезентацију (то је минимум, да са 4 бода прођемо даље, уз најповољније могуће резултате), мада ни две победе не гарантују пролазак групе. Дакле треба добро искалкулисати и паметно одиграти са свих пет репрезентација. Са пет бодова из групе, пласман је прилично реалан. Али треба их освојити...

У екипи више немамо играча од којих би противнички тимови требали да страхују. Размишљао сам дуго пред ово првенство шта је паметно урадити, да ли га жртвовати зарад генерације која сада има 18 година, или играти са најјачим тимом. Жртва би била та да на овом СП не наступају најбољи играчи од 19 година, јер и са њима имамо мале шансе, него да ово СП одиграмо са играчима од 18 па и 17 година, који би добили на искуству и хемији и који би то можда догодине могли да наплате. Цена би била та да би на рејтинг листи вероватно пали за неко место наниже (тренутно смо 18, а сезону смо почели са 16 позиције). Ни то неко место ниже не би нас пуно угрозило, јер би и даље остали у трећем шеширу (репрезентације од 17 до 24 места). На крају пала је одлука... 

Крећемо у Чилеу са 14 играча, од тога са 11 - деветнаестогодишњака и 3 - осамнаестогошњака. То је тренутно најјаче што имамо у овом старосног узрасту и идемо да се боримо. Идемо да тражимо своју шансу, ма колико она била мала. Имамо слабих тачака прилично, али бољих играча тренутно немамо. Ове сезоне напад нам је јача страна тима. У одбрани нам играју сва три играча од 18 година. Следеће сезоне слика ће се променити мало, али и даље нећемо смети никоме да претимо. Оставићу у почетку "простор" за још 4 играча, па ћемо видети како ће се кретети стање на СП. У случају повреде неког од 14 изабраних да имамо могућност и алтернативу адекватне замене. 

Полако из сезоне у сезону клизимо ка средини на УТР листи. И реално ту нам је негде и место када нам се анализира заједница. Имамо свега 80 екипа, а у оним најбољим нема пуно играча из Србије који испуњавају услове (године) да играју у овој селекцији. Најбоље екипе да би се бориле за трофеје, морају имати прекаљене играче, са високим УВ и просто у тиму немају места за најмлађе. То је разумљиво... свака генерација тренутно избаци по нека 2-3 играча која колико-толико могу да прате елитне младе играче, који долазе из Словачке, Чешке, Пољске.. остали део тима нам је углавном просек и за њих не би ни било места у овим селекцијама. На крају крајева имамо и играче који су ушли у селекцију само да "попуне" место, јер једноставно - немамо их. И играју...

Али шта да се ради, Светско првенство је пред нама, нема кукања ваља га одиграти мушки, па шта буде нека буде. За оне старије генерације које памте тај далеки Чиле нам је у фудбалу донео много радости, јер смо тамо постали Омладински светски прваци у фудбалу, док је још постојала стара Југославија. 

А сећате ли се рудара из Чилеа, када из је 2010. године заробила земља? Њих 33 је провело више од два месеца у руднику. Веровали су у успех, у живот и преживели пакао. Касније су пред СП у фудбалу 2014. са истог места где су били заробљени, послали до сада најснажнију поруку подршке једној фудбалској репрезентацији пред СП, Чилеанској фудбалској репрезентацији која се тада налазила у такозваној "групи смрти" са селекцијама Холандије, Шпаније и Аустралије. Порука рудара је била јасна, играјте фудбал и не бојте се групе смрти, ми смо смрт већ победили. Победио је тада Чиле и кући послао актуелне шампионе Шпанце већ после групне фазе. 

Па нека нам се и на ППМ-у у наредним данима "догоди" ЧИЛЕ! 

Срећно СРБИЈО!!!