PowerPlay Magazin

Почетак 13. сезоне, почетак 2013. године и поглед на Прву лигу Србије у хокеју на леду из угла једног од њених веома важних актера, менаџера Попаја.

Почела је нова сезона у хокеју, тринаеста по реду (надамо се да неће бити баксузна) и ред је да видимо шта се то сада дешава у првом спорту којег је ППМ избацио пре скоро 1500 дана. Прва лига је на тапету овог пута.

Већ је пето коло за нама и табела прве лиге изгледа овако: линк.

Наша прва лига је мало изгубила на снази и квалитету, што показује и табела просечног тимског рејтинга у свету – заузимамо 13. место, иако имамо редовно по 3 учесника у Лиги шампиона и у Купу победника купова, одакле се може донети много УТР бодова.

По снази се издвајају два клуба, као и раније то су Спартанци из Панчева и Краљевина Србија из Обреновца. Верни пратилац овог двојца су Лоши Момци. Нешто слабији клубови су: Кошутњачки дивљаци, ХК Лорис, ХК Беостар, ОК Шљивовица, ЛХС Гром и ХК Припјат.  То су углавном клубови који се могу похвалити снагом тима већом од 200.

Прошлогодишњи српски првак и финалиста Лиге шампиона – Спартанци, се ове сезоне појачао са снајперистом клуба Лоши Момци, за тричавих 400 милиона динара. Момчило Илић је одлучио, у ноћи између 12-те и 13-те сезоне, да је дошао тренутак да мање времена проводи на тренинзима, тако да је Канач испрва изненађен његовом одлуком, убрзо схватио да знање и искуство које поседује Момчило заиста вреде свих 400 милиона. На помолу су још нека појачања, али остаје да се види да ли ће ико из Србије (заинтересованих има доста) успети да купи високо рангиране хокејаше клуба Инвинцибле Хероес Вранов, који је напрасно остао без менаџера.

Краљевина Србија се није појачавала ни ове, а ни прошле сезоне. Последње битније појачање овог тима је било још у јуну прошле године, када је купљен Цезар Боско, италијански репрезентативни десни бек, за кога је дато 350 милиона. Изгледа да репрезентативац Војимир Јовановић фантастично одржава хармонију и снагу клуба, и да је његовим доласком много тога престало да шкрипи у том тиму, стога су и нека битнија појачања изостала у скорије време.

Менаџер тима Лоши Момци је управо завршио трансфер чешког десног бека Јана Шрамека за скоро 500 милиона динара, и може се рећи да је одлазак Снајпера Илића за 100 милиона мање доста допринео овој фантастичној аквизицији. Нема сумње да ће се Јан Шрамек брзо снаћи на леду Спортског центра Вождовац, и да ће постати непрелазни бедем у одбрани чим се уклопи у тактичке замисли новог газде Мишка 007. Пар такмичарски битних утакмица ће, мислимо, бити довољно за тако нешто. Када осети хемију тима 100%, биће вероватно и познатији од легенде клуба Ратибора Добросављевића, који тренутно игра за немачког прволигаша Петинг Пирате.

Кошутњачки Дивљаци ове сезоне још ништа нису купили и, ако се управљају по свом власнику, који очигледно превише стиска свој новчаник, можемо очекивати још неколико медиокритета у њиховим редовима. Наравно, да не пређу суму од 150 милиона. Но, надамо се да менаџер Рорече има јасну визију, као и да крилатица коју спомиње - спој младости и искуства - не представља заправо спој премладих и преискусних играча, што и није баш пожељно за неке озбиљније домете од 4. места у првој лиги. Најсвежија вест је да се менаџер тог клуба ипак одлучио за куповину 23 годишњег руског репрезентативца за 335 милиона и тиме се тај леви бек окитио титулом највећег трансфера још од како је тим носио име 21 Попаји и резерве.

ХК Лорис је пре отприлике недељу дана имао запаженију продају и тако се нашао на четвртом месту по количини новца у нашој земљи. Нисмо успели да ступимо у контакт са власником клуба, а ни са портпаролом Јанковићевом, која је спојила празнике и ужива негде у топлим крајевима играјући тенис, па смо остали ускраћени за мало детаљније објашњење планова у вези са гомилањем толиког новца и да ли је на помолу спектакуларан трансфер или улагање у нови инфраструктурни пројекат. Могуће да је у питању појачање, јер је клуб вероватно осокољен прошлосезонским добрим играма у плејофу и жели да настави тим темпом. 

Прошле сезоне је власник тима ХК Беостар виђен како преговара са страним менаџерима око довођења у Србију једног центра, који би имао у најмању руку утицаја на клупске успехе колико и неприкосновена звезда тима Ђукан Гачић. Да ли је у питању недостатак квалитетних играча на тој позицији, или је менаџер помало и емотивно приступио тражењу играча истог профила попут Ђукановог, нисмо сазнали, и надамо се да ће нам Јумбо кроз који коментар то и саопштити. Говоркало се да је Јумбо био спреман да се испружи и за више од 300 милиона динара. Остаје само да се види да ли су гласине биле на месту, јер је у питању стварно велики трансфер у најави, убедљиво највећи у историји ХК Беостар.

ХК Батаја се успешно одржава у горњој половини табеле, иако њихов менаџер Глиго много више времена посвећује тренинг камповима и раду са млађим хокејашима, којима је Батаја солидна одскочна даска за даљу каријеру. Разлог за то је вероватно што је и сам Глиго својевремено играо хокеј, па се више проналази у тренерском послу на леденој плочи, него у менаџерском раду за столом са гомилама папира. Чини се да је пронашао формулу која довољно успешно комбинује обе области, па му желимо да, у најмању руку, тако и настави. 

Хигсови Бозони су се вратили у прву лигу и започели фантастично ову сезону. Да, једно време су чак делили прво место са Кошутњачким дивљацима и сложили су се са менаџером тог тима да би сезона могла да се заврши и после два одиграна кола. Нажалост, сезона је дуга и тешка, све што је лепо има и крај, тако су и Хигсови Бозони нестали брзо из горњег дома попут  честице из Великог хадронског колајдера, по којој су и добили име. Прича се да менаџерка Рхадамантх иде на неколико тренерских семинара, чиме ће тим остати ускраћен неко време за квалитетно вођство, али ће заузврат добити више него квалификованог вођу за наредне периоде и битке. Очекујемо лепе вести из овог клуба у месецима који долазе.

Шљивовица је лоше почела сезону, укњижила један пораз на почетку против Краљевине Србије, почела да тражи своје шансе против Булдога из Ниша и Галеникаша, и најзад повратила пољуљано самопуздање против Кошутњачких дивљака. Очигледно је да недостаје квалитет на голманској позицији, јер прве звезде тима Шако Будимировић и Лепомир Томић не могу све сами да одраде против иоле јачих тимова прве лиге, и једно појачање би им добро дошло, како не би стално одмеравали снагу са Спартанцима у плејофу. Истина, ти окршаји су увек пуни неизвесности и увек се чини да мало фали да ОК Шљивовица изађе као победник у међусобним дуелима, али по правилу су Спартанци ти који пролазе даље.

Булдози из Ниша су се вратили у прву лигу заједно са Бозонима, Галеникашима и Јаким патуљцима из Батаје. За сада имају половичан успех и очигледно је да и бившем капитену Ацку недостаје солидан голман за нешто занимљивију борбу против клубова тимске јачине веће од 200. Раније је овај клуб представљао тврд орах за све јаче клубове и многи су се прибојавали левице репрезентативца Предрага Балабана, али од када се клуб захвалио његовим услугама и продао га за 95 милиона пре 3 сезоне, тим више нема онакву убојитост и продорност. Време ће показати да ли ће Ацко повући неке добре потезе за ренесансу Булдога.

Колико један вансеријски играч може да повуче клуб, можда најбоље показује случај ЛХС Грома и његове легенде Владимира Јарића. Универзално крило је задавало доста мука осталим прволигашима претходних сезона и био је један од главних разлога добрих игара репрезентације. Будући да менаџер Џони нема увек времена да одговори густом распореду који има његов клуб, у последње време је постао предвидив начин игре ЛХСа, тако да су неки битнији успеси изостали. Ипак ради се о врло стабилном прволигашу, који се често заслужено налазио у плејоф борби за шампиона лиге. 

Тим Пантелејци је имао мало већу продају ових дана и одмах је сав новац уложен у изградњу Јужне трибине арене Св. Пантелејмон. Арена ће уместо досадашњих 6100 седишта, на крају сезоне, када долази понуда за ТВ права, располагати са модернизованим комплексом од 11.100 места и очекује се добра понуда неке телевизијске куће за преносе из Св. Пантелејмона. Надамо се да ће менаџер Шоне68 бити једнако успешан и у тактичким замислима против својих колега прволигаша. Ваљда му је нешто остало од играча за борбу ;)

Менаџер Цаки је довео свој тим на фино шесто место после ових 5 кола. Томе мало кумује и камповање најбољих играча Беостара у време одигравања утакмице са Борисвуком прошле среде, када се и очекивало да подмладак Беостара и поред велике ангажованости неће моћи да пружи велики отпор на тешком гостовању. Треба бити много искусан и истрениран да би се прошао бедем кога чине леворуки Тодор Петковић и Тихомир Ђорђевић. Сваки поен у лиги је битан, чега је вероватно био свестан менаџер Цаки када је одиграо максимално ангажовано против Лоших Момака, који су такође камповали. Па ипак, фалио им је само један гол за продужетке. Испоставило се да Лоши Момци имају предугачку клупу за резерве.  

Придошлице Галеникаши изгледа да ове године имају само један приоритет – саградити што бољу арену за следећу сезону. Сектор Г и Х се граде пуном паром и биће то лепо здање по завршетку радова са 13200 места за фанове Саве Илића и компаније. Има малих трвења у клубу, јер је Петар Вељковић изгледа незадовољан одлуком менаџера Нелета30 да капитенску траку да Зорану Ћопићу.  „Превише је матор и лоше тренира, а и ја сам бољи играч од њега“ понавља Вељковић, мада се чини да се привикао на играње са колегом у истој линији, и да су обојица дали све од себе за победу над индиспонираним Бозонима прошле среде. Да ли је на помолу помирење и период лепих игара, то само њих двојица знају.

Кипријан је одлучио одмах на почетку сезоне да одради оба кампа и то се наравно осетило у игри његовог тима - заређао је 4 пораза за редом, мада је успео да откине бод Галеникашима у јако чудном мечу, где је максимално ангажованим приступом и анализом противничке тактике, успео да унапред уписани двоцифрени пораз преиначи у нерешен резултат у регуларном делу и на крају поклекне у продужецима. ХК Припјат је јак и озбиљан тим са само 2 странца у својим редовима и са играчима попут Растислава Булића и репрезентативца Ивана Настасића, којих се ни најјачи двојац у Србији не би постидео. После лошијих резултата на почетку, од овог клуба се очекује висок домет у лиги, вероватно негде око 4-5 места. Тим који ће вероватно саплети неког од фаворита на путу за титулу српског првака. Арена КиПи за 2 месеца добија максималан број места, тако да овај тим има врло светлу будућност.

За сада бих још само споменуо клуб Торпедо Петровград, јер иако му не цветају руже на почетку ове сезоне, тим је успео прошле да обезбеди учешће у Купу победника купова и већ је убележио своју прву дебитантску победу. Повремено учешће Борисвука, Лориса, Беостара, Владара, Команчи Рапторса и ОК Шљивовице је додало неке бонусе од генералног спонзора тим тимовима,  врло је вероватно да се ни поглавица Ервинајах не осећа лоше када наврати у рачуноводство Торпеда из Петровграда. Мада.... превелики број играча, које чува наш пријатељ Ервин, би могао да му поквари празнично расположење. 13-а плата за 45 играча сигурно није мала ставка у његовом буџету, а још када се узме у обзир да прошле сезоне ништа није продао (мада није ни куповао), поставља се питање колико то тетки и ујки из Немачке има Ервинајах? ;)

На дну табеле се налазе Јаки патуљци из Батаје, Поглавице од Чарлсова града, Грозд и ЦСКА Београд. Нису баш позиције за похвалу, али надамо се да су уствари од оних тимова, којима је потребно пар утакмица да ухвате залет и онда покажу све што знају.

Срећне Новогодишње и Божићне празнике вам желим и пуно поздрављам до следећег сусрета!

Велики поздрав !