Часопіс PPM

Кајсер, највећи фудбалски преварант!

Извор: Мондо

Карлос Енрике Кајсер целог живота имао је само један циљ - да побегне из немаштине и уђе у друштво богатих и познатих, да заради довољно новца да изађе увече, купи ауто, смува манекенку.

Таленат за фудбал му је то и омогућио, али оно у чему се Карлос разликује од осталих и по чему је ова прича посебна  је због тога што Карлос никада није ни желео да игра фудбал, а када је морао - трудио се да то не ради!

Да, баш тако.

Он је, на неки чудан начин, живео српски фудбалски сан.

Кајсер, нападач, онај класични фудбалски "преварант" на малом простору какав се рађа у фавелама, играо је за изразито популарне, славне и велике бразилске клубове, Васко да Гаму, Фламенго, Флуминензе и Ботафого, а стигао је чак и до Европе, где је варао челнике Ајачија, па и Мексика, где је изневерио поверење људи из Пуебле.

Он је, упркос клубовима за које је наступао, успео да остане донекле анониман играч. Својевољно. Све док његова каријера није постала култна, а за то је било потребно време.

Кајсер заиста јесте био уметник, на свој начин - Карлос Енрике Кајсер остаће упамћен као играч који је зарадио милион и кусур, а да је у каријери која је трајала 20 година одиграо само 30 (словима: тридесет) званичних утакмица.

И није постигао ниједан једини гол!

Шарм и ласкавост. То су били његови фудбалски квалитети. Тако је Карлос успевао да буде фудбалер без да излази на терен.

Раних 80-их, Кајсерова стратегија је била јасна. Постао је добар пријатељ и "висио" са тадашњим легандама бразилског фудбала у настајању, Ромаријом, Едмундом, Рикардом Рочом, Ренатом Гаучом, Бранком... Који год од њих да је потписивао профи уговор, убеђивао је новог послодавца да постоји једно чудо од играча звано Карлос Енрике Кајсер.

Председници су по правилу наседали. Не бих их Ромарио навукао...

Кајсер је морао да игра фудбал, заправо, онолико колико је трајала проба. Недељу, две... Месец, два, ретко три. А, добро је то радио и углавном је добијао уговоре. Исте секунде, Кајсер је чинио све што је у његовој моћи да - не игра.

Прво што је тражио од тренера је да му пружи две, до три недеље одсуства да поправи физичку припрему, како би спремно ушао у утакмице.

То је био фер захтев. Кајсер га је користио да трчи кругове око терена, а заправо се трезнио од бурних ноћи на Копакабани и Ипанеми. Сведоци причају да би готово по правилу прославу уговора организовао у друштву лепих жена.

Када би први месец прошао, Кајсер би се појавио на тренингу са осталима.

У интервјуу који је дао магазину "Глобо", Кајсер је објаснио који је био његов следећи план.

"Морао сам, пре или касније, да почнем да тренирам. Знао сам да је потребно да будем уверљив. Искористио бих први пас ка мени да вриснем, шутнем лопту што даље у поље и са запрепашћујућим изразом лица паднем на земљу и ухватим се за препону, ложу или лист... То ми је давало додатних 20, до 30 дана за опоравак, па онда поново физичка припрема. У то време није било магнетне резонанце, па су ми сви веровали", причао је највећи преварант у историји фудбала.

"Пинокио је изгубио. Овај човек је највећи лажов у историји", рекао је својевремено један од његових пријатеља и саиграча, Рикардо Роча, иначе репрезентативац Бразила.

Док се опорављао од "повреде", Кајсер се трудио да поправи свој статус међу саиграчима и стекне нове пријатеље који ће га вући са собом када га једног дана буду "провалили" у актуелном клубу.

"У то време, играчима је било забрањивано да напуштају хотеле пре утакмица, тако да сам ја звао хотел неколико дана пре него што ћемо стићи и букирао собе за девојке (није јасно баш девојке које врсте). Оне би долазиле мало пре нас и одседале у хотелу, тако да моји саиграчи нису морали да напуштају хотел како би се забавили", причао је Кајсер.

Он је био толико добар у томе што је радио, да су га многи тренери ценили и сматрали заиста несрећним са повредама.

Иначе, Кајсер се са локалних фудбалских терена уписао у академију Ботафога са 16 година, када је прешао у Фламенго. Таленат који је имао као клинац одвео га је у Мексико, у Пуеблу, где је схватио да га фудбал стварно не занима.

То што га је занимало није било јефтино, па је морао да буде паметан.

Схватио је да, ако не игра и ако је стално повређен, мора на неки начин да "држи" своју цену, па је набавио мобилни телефон и раних 90-их месецима држао у недоумици челнике, стручни штаб и саиграче у Ботафогу. Стално се, пред њима, шеткао са мобилним и причао нешто на енглеском, да га сви чују.

То није био енглески. То је био покушај енглеског, који нико не би разумео.

Кајсер је тврдио да га зову агенти из Европе и да је на помолу велики трансфер. Тада је први пут био озбиљно ухваћен у лажи. Нико у клубу, пред ким је "преговарао", није знао енглески. Осим кондиционог тренера Роналда Тореса. Њему је тај "језик" споразумевања био чудан. Када је Кајсер једном отишао да се туширао, доктор му је завирио у ствари и остао без речи када је схватио да је мобилни с којег је "Пинокио" телефонирао - заправо играчка!

"Претварао се да говори енглески, али ниједну реч није рекао тачно и ништа није имало смисла. Једног дана открио сам да заправо никада ни са ким није ни разговарао", присетио се Торес тог детаља.

Кајсер је морао да оде из Ботафога. Али, није му падало на памет да одустане од свог стила.

Убрзо се нашао у нижеразредном Бангуу. Тренер Мојсес, после неколико месеци толерисања Кајсерове неспремности, одлучио је да убаци центарфора у игру у другом полувремену утакмице са Коритибом.

Кајсер је знао да ће му уласком на терен бити додатно скраћен боравак у том клубу. У секунди смислио је шта ће урадити.

Приликом загревања, затрчао се ка огради и започео тучу са једним навијачем, због чега је био искључен пре и него што је ушао на терен.

Знате ли шта се тада догодило?

Председник клуба је био бесан, па је захтевао хитан разговор, пред целим тимом, с намером да му уручи отказ, али догодио се велеобрт! Кајсер је председнику Кастору де Андрадеу испричао да је навијач све време вређао њега, Де Андрадеа и да он није могао то више да трпи, па је кренуо да се обрачуна са безобзирником који је ударио на тако поштеног човека како што је председник.

"Пре него што било шта кажете, прво ме саслушајте. Бог ми је дао оца, али је он преминуо. Ипак, Бог ми је нешто касније дао другог оца", причао је Кајсер окренут према тренеру и саиграчима, а показујући прстом ка Де Андрадеу.

"А, ја никада нећу дозволити да неко каже да је мој отац лопов. Навијачи су баш то певали. И зато сам тако одреаговао".

Добио је нови уговор и јачу плату.

Кајсер је открио и како се спасао да буде разоткривен када је, преко пријатеља, успео да издејствује уговор са Ајачијом, где је представљен као бразилско чудо.

Када је стигао на Корзику, било је замишљено да тим одигра на два гола, да буду присутни навијачи и да на делу виде нову звезду клуба, шпица из Бразила, бившег играча великих бразилских клубова. Кајсер то није смео да дозволи, али знао је и да није тренутак за уобичајену "повреда рутину" пред толиким бројем људи.

Имао је паклен план.

Док су се његови нови саиграчи загревали на игру на два гола, он је пришао трибини са навијачима да се слика, пимпловао је лопту неко време и онда решио да части присутне, па је сваки фудбал на терену, до једног, послао на трибине.

Навијачи су били одушевљени, челници клуба такође - стигла је харизматична јужноамеричка звезда.

Али, ништа у Кајсеровом случају није било - случајно. Ова распродаја сувенира оставила је екипу без иједне лопте за игру, па је тренер морао да одради "суви" тренинг без лопте. Кајсеру је само то било потребно. Када су почели спринтеви - пожалио се на бол. Остало знате.

Ипак, није свака његова лаж прошла тек тако. Једном је, уговарајући трансфер, тврдио да је играо за аргентински Индепендијенте у финалу Копа Либертадорес 1984. године, што се прочуло чак до Ла Плате, па је уследио оштри деманти клуба. После тога, људи су били обазривији у преговорима са Кајсером, који се ухватио за један од својих последњих адута.

Причао је да је надимак Кајсер добио због стила игре и понашања на терену, који је неодољиво подсећао на славног Немца Франца Бекенбауера, иначе најпознатијег "Кајсера" на свету.

Његове лажи данас не би могле да прођу тек тако, у време, интернета. Али, пре 20 и више година, Кајсер је успевао да увери власнике клубова да је баш он тај. Самим тим што је последњи профи уговор "одрадио" у четвртој деценији живота, без да је постигао гол, говори о томе да је био најбољи у ономе што је радио - лагању.

Касније, у интервјуима је тврдио да се нимало не каје што је толики свет доводио у заблуду, а признао је да је "могао много више у каријери, да је само хтео".

Већина не би стигла тамо где је он био, уз највећа спортска и животна одрицања.

Двадесет година, тридесет утакмица, нула голова. Еј!

Једног сличног Кајсеру у тиму имам и ја... Његово име је Alvaro Bareiro. Код мене у тиму је већ 124 дана, а за разлику од Кајсера овај мој је успео и да постигне чак два гола, али и да постане стандардни репрезентативац Парагвајске селекције до 17 година! За пар дана и он ће се продати добро и наставити да копира Кајсера...

Сигуран сам да и ви имате свог Кајсера.

поздрав