PowerPlay Magazine

Плејоф је био изузетно занимљив. Штета што га нисам пратио јер сам био на стручном семинару о утицају пливања, роњења и сунчања на рад са младим хокејашима. У међувремену је помоћни тренер врхунски одрадио посао и мотивисао играче да врхунски одиграју све утакмице.

Срели смо се са тимовима које изузетно поштујем, који су и у Бети били одлични. Прво је пао Авалон Утд (3:0 и 6:5s) а затим и ХК Беостар (5:2 и 4:2).

У финалу смо се срели са Лошим Момцима, екипом која је фуриозно стигла у финале избацивши најбољи тим из регуларног дела (ХК Дунавац). Лоши Момци су нас поштено одрали у припремним утакмицама на почетку сезоне а и у сезони су нам дали 10 голова у две утакмице (4:4 и 4:6). У финалу су одлучивале нијансе (мислим да је пресудна била та што је Батају водио помоћни тренер те ја нисам успео ништа да упропастим) и био је то сјајан двобој нападачког и одбрамбеног стила игре.
Прву утакмицу смо изгубили код куће (3:5) и деловало је као да опет нећемо моћи да се одупремо њиховом нападу. Пресудни тренутак меча је био гол који смо примили 6 минута пре краја са играчем више. Међутим у наредна два меча Војимир Јовановић је показао зашто је најбољи српски голман и са две победе (0:1 и 3:1) ХК Батаја је постала први шампион Србије.

Мислим да сам то и заслужио с обзиром на резултате у Бета верзији и различите доприносе овој игри. Пошто сада немам довољно времена да се посветим свом тиму, не верујем да ћу овај успех поновити, односно у будућности ће то бити све теже и теже али немам намеру да одустанем.