PowerPlay Magazine

Шампиони других лига су такође дали своје скромно мишљење за наш најчитанији годишњак.

mikist  је своју сезону видео овако:

У Лорису се и даље не стишава еуфорија после освајања II.1 лиге и уласка у највиши ранг такмичења. Искрено на почетку сезоне, амбиција је била одиграти јако лигашки део и домоћи се високог пласмана. Првенствено је одлучено да је још рано за прву лигу и да се јак клуб на свим пољима може правити и из ове сјајне лиге. Ипак током сезоне се приоритети често мењају па је и код нас преовладала жеља за победом и такмичењем са нашим најбољим тимовима. Шта су приоритети за следећу сезону? Шта би могао да очекује новајлија него опстанак. Ипак основни циљ је наставити са јачањем екипе на свим пољима, па чак и испадање из друштва најбољих неће нас у томе поколебати. ПОЗДРАВ СВИМА И МНОГО СРЕЋЕ У СЕЗОНИ 3.

Нешто обимнији био је Rakun:

Хвала на честиткама!

Одлична сезона за Команче, докопасмо се Српске виртуелне хокејашке елите, у прилично јакој конкуренцији (Краљевина Србија, Лабудови, Булдози, Гавранови, Купус, Штрунфови :) , свакакве је ту братије било...).
Пред ову сезону циљ је био борба за опстанак(што наравно није ствар квалитета тима или још мање скромности)!! Наиме, жена је чврсто обећала да ће се развести (прм.ур од Ракуна првог човека Команчија) и одвеси дете са собом ако дотични буде висио за компом нон-стоп (као предходне сезоне) :) . Дакле, као што је поменуто, циљ је био да само дочекамо крај сезоне (ОПСТАНЕМО), па како год :).
У овако отежаним условима на почетку сезоне (тренирало се само уторком, неке играче је захватила апатија па су тренирали са пивском флашом испред продавнице ... ) екипа је добро стартовала, скроз изнад очекивања, и после пар кола засела на прво место табеле 2.2 лиге. Како је време одмицало, и како се жена у међувремену смирила :), амбиције су порасле, па су почела и тактизирања (као би екипа што одморнија дочекала плеј-оф). Та да су почели и мало слабији резилтати, па је лидерска позиција препуштена Краљевини Србији. На крају у лигашком делу 31 победа уз два чиста пораза (један од Краљевине Србије и један од Штрунфова, алал вера за обоицу) и друго место каравана 2.2.
У плеј-офу на путу до финала, савладани су Чарапани (8:4,6:3), Гавранови (7:3,5:4). У антологијском финалу су виђене две, мало је рећи, занимљиве и узбудљиве утакмице против љутог ривала Краљевине Србије. Први меч на гостујуђем леду, донео је доста обрта. 2:0 су повели домаћи, 8 пута су Команчи имали играча више, али како прави Индијанци, дали су 3 а примили 2 гола за то време. Коначно 5:4 за Команче. Реванш на "Литтле Биг Хорну" није био меч за оне са слабијим срцем (или каквим другим хроничним обољењем :) ). Прштало је на све стране, услови су били на граници регуларности :) и једни и други закрвављених беоњача решени да дршка њихове палице буде последње што ће противник видети тог дана :). На крају 2:2 и ушло се у продужетке....... И онда у 61:22 десио се тренутак који ће матори Команчи са колена на колено преносити малим Команчима, Гооооооол Миодрага Цаића из бекхенда који је увео ОХК Команчи Репторс у прву лигу.
Остало је историја :)

За све неупућене, а међу њима је био и аутор овог текста, следеће сезоне у елити ће се такмичити и једна дама, Biby, коју, нажалост, нисмо успели да интервјуишемо.

И за крај dzonie каже:

Сезона није била ни мало лака. Кад вас на почетку прогласе за фаворита, имате велики притисак, јер морате да оправдате ту улогу, а поред тога, противници против вас улазе у меч са много већим мотивом за победу. Првенство је било занимљиво, а за то је најзаслужнији био Ђука, који је са својим момцима највећи део првенства провео на врху табеле. У плеј офу је било напето и тешко, јер ту већ немате простора за грешке и сваки пораз може скупо коштати. Моји момци су успешно прешли преко свих препрека и сезону завршили на најбољи могући начин. Очекујем да са добрим играма наставе и у сезонама које следе.
На крају бих честитао осталим играчима који су освојили титуле у својим лигама, као и онима који су се коректно борили (до последњег звука сирене :) )